Predstavnici opozicionih stranaka izneli su oštre kritike na račun vlasti u Republici Srpskoj, sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) na čelu, zbog odluke entitetske vlade da se na Londonskoj berzi zaduži za 300 miliona evra, po prevelikoj kamatnoj stopu od 4,75 odsto, ističući da će to RS dovesti u veoma složenu finansijsku situaciju.
Zamenik predsednika Srpske demokratske stranke (SDS) Milan Radović izjavio je da je nečuvena tvrdnja zvaničnika SNSD-a da su svi koji su protiv novog zaduženja Republike Srpske "njeni neprijatelji".
Radović je, kako je saopštio SDS, istakao da pokušaji da se ovako nepovoljno zaduženje proglasi tobožnjim uspehom, nemaju nikakvog osnova i da se ono ne može opravdati isplatom najavljene pomoći penzionerima od 15,6 miliona konvertibilnih maraka (osam miliona evra).
"Jednokratna pomoć penzionerima, koja zavisi od zaduženja, svakako će dobro doći, ali napominjem da je u 2019. godini Vlada Republike Srpske izdvojila mnogo više novca za avion i helikoptere od sredstava koja sada želi da podeli penzionerima", rekao je Radović.
Prema njegovim rečima, upravo su nepotrebni troškovi doveli Vladu RS u situaciju da se mora zaduživati.
"Na luksuzni avion je izdvojeno čak 18 miliona KM (oko devet miliona evra) iz tekućih budžetskih sredstava, dok je za tri helikoptera izdvojeno 48 miliona (24 miliona evra) i te nabavke nisu zavisile od kredita. Nabavku skupih softvera su platili preko 10 miliona KM (oko pet miliona evra), a pored toga su kupovali luksuzne automobile i hotele na Jahorini", naveo je Radović.
On je upozorio da se RS nalazi na gornjoj granici zaduženja, jer je ukupan dug u odnosu na bruto domaći proizvod dostigao nivo od 58 odsto, dok je zakonski limit 60 odsto.
Radović je istakao da je dug po osnovu obveznica izuzetno nepovoljan i sa aspekta visine kamate, ali i sa aspekta uslova otplate.
"S obzirom da je kamatna stopa 4,75 odsto, Republika Srpska će morati izdvojiti ukupno 140 miliona KM (oko 70 miliona evra) za plaćanje kamata. Otplata celog iznosa duga od 587 miliona KM se vrši na dan dospeća i u jednoj rati, odnosno nakon isteka perioda od pet godina. Ta rata iznosi gotovo jednu četvrtinu izvornih budžetskih prihoda", precizirao je on.
Radović je ocenio da se može desiti scenario u kojem se sada nalazi Crna Gora, koja ne može da vrati dug od 400 milona evra, jer je i njoj jednokratno dospeo dug uzet po približno istoj kamatnoj stopi.
Prema njegovim rečima, sve u vezi sa zaduženjem RS na Londonskoj berzi je netransparentno, jer su službenici Vlade, koji su učestvovali u ovom poslu, naterani da potpišu dokument o poverljivosti.
Borenović je na kraju ocenio da će se na kraju ipak otkriti šta se dešavalo i ko je učestvovao u, kako je kazao, jednoj od najvećih pojedinačnih pljački narodnog budžeta.
