"Ovo je debakl. Izgubiti kod kuće 4:0 od Slovačke, pa iako su se ređali pehovi, kako sa povredama i bolestima, tako i u mečevima, može samo tako da se oceni", poručio je selektor Viktor Troicki odmah nakon jednog od najbolnijih šamara srpskog tenisa.
Srbija ima četiri igrača u Top 50 na svetu, što je i više nego dobar izbor za bilo koju situaciju u Dejvis kupu. Čak i kada Novak Đoković odluči da se ne pojavi na jednoj akciji i tu onoj u februaru koja je trebalo da bude odrađivanje posla, rezultat ne sme da bude ovakav. Prosto ne sme protiv reprezentacije čiji je najbolje rangirani igrač na 122. mestu ATP liste, a prvi sledeći na 143. mestu.
Reprezentacija je napravila niz očajnih odluka, pa je tako verovatnije da će ovaj tekst pročitati više ljudi nego što je bilo u dvorani u Kraljevu.
Neverovatno je da u Kraljevu postoji jedan bilbord da se igra u reprezentativni meč, da najbolji igrači Srbije (doduše bez Đokovića) ne mogu da napune dvoranu od 3.350 mesta.
Šta reći o odluci da se igra na šljaci gde su trebali da budu dominantni Laslo Đere (povredio se u međuvremenu) i Dušan Lajović? I to nakon što su do 10 dana pre toga igrali na betonu. Miomir Kecmanović posle ispadanja sa Australijan opena u osmini finala nije ni znao da će nastupiti u Kraljevu. Ostao je zbunjen zbog pitanja novinara, što svedoči da se niko nije čuo sa njima mesecima unazad.
Na kraju je njemu dat „vruć krompir“ da čupa Srbije iz očajne situacije i da sada on trpi udarce. Stiglo je na naplatu to što smo specijalistu za beton stavili na šljaku, ali i to što godinama ne uspevamo da rešimo problem dubla. Nikola Ćaćić je delovao potpuno indisponirano i nije igrao na nivou na kom zna, a u paru sa Kecmanović je učinio da više ne postoji ni nada u preokret.
Postavlja se pitanje kakav odnos ima selektor Troicki sa igračima, ali i to koliko se njegov autoritet zapravo ceni. Iako je bio 12. igrač sveta deluje da ne odaje utisak autoriteta, pa su neretko igrači slagali face nakon razgovora sa njim.
Nije im bilo jasno ili prosto nisu želeli da rade ono što im savetuje. Sve to je Troicki začinio izbacivanjem dečaka sa tribine (koji je navodno pravio papirne avione i bacao ih) dva poena pre nego što smo i zvanično eliminisani.
Mnogo nagomilanih problema je sada i te kako vidljivo jer pokazuje da u Srbiji ne postoji sistemski rad. Nacionalna teniska akademija je i dalje više maštanje nego projekat, a svi koji nešto vrede u tenisu po pravilu bivaju odbačeni surovo.
Uostalom, svi znamo slučaj Nenada Zimonjića i kako ga je nasledio Troicki, prevrat u maniru turskog srednjovekovnog dvora.
To je stvorilo lošu karmu oko reprezentacije koja od Dejvis kupa 2020. godine nije uspela da osvoji nijedan pehar, iako sam Bog zna da je to bila najveća želja Đokovića.
Kada je on tako motivisan i kada je doveo Srbiju do toga da bude peta teniska sila sveta (barem po zvaničnoj ITF listi) ostaje upitno zbog čega postoji takav manjak motivacije, želje i borbe kada njega nema.
Zbog čega je izgledalo kao da su igrači dovedeni „pod pretnjom puške“ da igraju u Kraljevu. Odnos prema reprezentaciji mora da bude drugačiji, a ukoliko sam TSS ne radi promociju tenisa u Srbiji, ko će to da isprati? Neke objave Saveza imaju manje lajkova od vaših objava na Instagramu dragi čitaoci. Za rubriku verovali ili ne.
Još je neverovatnije da će ovo biti ocenjeno kao debakl i da iz toga ništa nećemo naučiti. Septembra ćemo se grčevito boriti za opstanak protiv Litvanije, Indije, Danske, Turske, Poljske, Bosne i Hercegovine, Grčka, Norveške, Egipta, Austrije, Japana ili Kolumbije.
To će biti prilika da se stvari poprave, ali tek nakon što smo u Kraljevu videli horor film ili generalnu probu kako bi srpski tenis mogao da izgleda bez Đokovića. U to niko ne želi da veruje, ali…
Propustili smo sve velike šanse u toku „zlatne generacije“ sa Novakom, Jelenom Janković, Anom Ivanović i Nenadom Zimonjićem (svi su bili najbolji na svetu), od tada ništa nije rešeno infrastrukturno i čini se i da neće uskoro.
U reprezentaciji je atmosfera očigledno prilično loša, a u takvoj situaciji ne bi trebalo ni očekivati neke velike stvari. Ipak, veća je briga što će selektor Dejvis kupa biti i na Olimpijskim igrama i da bi on trebalo da vodi te igrače u Parizu. Da li je to prava odluka? To bi trebalo da proceni TSS i da konačno donese pravu odluku. Možda nas i iznenadi.
Miodrag Dimitrijević
