Koji su transferi najveći, bez večitih? Luković obara rekord
Dobro obavešteni italijanski novinar Fabricio Romanjo objavio je vest, Miloš Luković je prodat francuskom Strazburu.
Neverovatan transfer debitanta u Super ligi Srbije, malenog IMT-a, koji je prodao talentovanog napadača ekipi koja blisko sarađuje sa engleskim Čelsijem.
Prema nekim informacijama, a uskoro bi trebalo da budu dopstupne i zvanične, obeštećenje „traktoristima“ iznosiće pet miliona evra. Neki izbori pominju i veću cifru, da ona čak ide i do šest miliona, i u tom slučaju Luković bi mogao da bude rekorder. Ako izuzmemo transfere koje su ostvarivali Crvena zvezda i Partizan.
Sport klub je za Vas napravio kratak pregled najunosnijih transfera iz Super lige Srbije u prethodnom periodu, kao što rekosmo bez beogradskih večitih rivala. Ostaje još da pozicioniramo Miloša Lukovića u narednim danima, kad transfer bude i definivitno ozvaničen.
1. Slobodan Rajković (OFK Beograd – Čelsi, 5,2 miliona evra)
Bila je to transfer bomba, do tada neviđen transfer! I ne samo do tada, već Rajković još uvek zvanično drži rekord. Bar dok se ne pojave cifre vezane za transfer Miloša Lukovića u Strazbur. Klub koji je povezivan upravo sa Čelsijem, klub koji je neka vrsta filijale slavnog engleskog premijerligaša.
Tadašnji vlasnik Čelsija Roman Abramovič iskeširao je pet miliona evra za prvotimca OFK Beograda Slobodana Rajkovića, uveliko omladinskog reprezentativca države koja se zvala Srbija i Crna Gora. Ostao je Rajković još neko vreme na pozajmici na Karaburmi, potom je isti status imao u PSV Ajndhovenu, Tventeu i Viteseu.
Iz Holandije se defanzivac preselio u Nemačku, gde je nastupao za Hamburg i Darmštat, potom u Italiju (Palermo i Peruđa), a karijera ga je potom vodila u moskovsku Lokomotivu, TSC i MTK, a u sezoni 2022/23 okačio je kopačke o klin. Na kraju, Rajković na zvaničnim mečevima nije oblačio dres Čelsija.
Petar Ratkov (TSC – Salcburg, 5 miliona evra)
Momak ponikao u beogradskom klubu DIF, kojeg u glavnom gradu nisu zapazili ni Crvena zvezda ni Partizan, pa ni drugi lovci na talente poput Čukaričkog, Vojvodine, zaobilaznim putem vinuo se u fudbalsku orbitu. Potpisao je visoki napadač ugovor sa TSC-om, odigrao sjajno za klub iz Bačke Topole i ostvario fantastičan transfer, istorijski za ovaj tim.
Stigla je ponuda koja se ne odbija, od austrijskog Salcburga, koji godinama unazad za „male pare“ kupuje talente iz razvojnih liga, a potom ih prodaje za višestruko veće iznose. Ostaje da se vidi hoće li se i Ratkov razvijati u tom pravcu, a ima sve predispozicije, dobija šansu u najboljem austrijskom timu, postao je i reprezentativac Srbije.
Gojko Kačar (Vojvodina – Herta, 3 miliona evra)
Januara 2008. godine Vojvodina je napravila dobar posao, prodala je Kačara berlinskoj Herti uz obeštećenje od tri miliona evra. Objavio je nemački tim tada i koju platu će imati srpski reprezentativac, godišnje je u to vreme inkasirao 550.000 evra.
Želela je Kačara Crvena zvezda, uporni su bili i ruski timovi, ali je na kraju talentovani fudbaler završio u Bundesligi. Posle dve i po godine Hertu je zamenio Hamburgerom, uz obeštećenje od 5,5 miliona evra. I igrao je sjajno, za Hamburger 83, za Hertu 78 utakmica. Nosio je još dresove Augzburga, Osake i Anortozisa, u kojem je i završio karijeru.
. Nikola Petković (Čukarički – Kraun Legasi, 3 miliona evra)
Ekipa sa Banovog brda od dolaska Dragana Obradovića na mesto predsednika i Vladimira Matijaševića kao sportskog direktora, kasnije i Gorana Grkinića kao tehničkog direktora, godinama unazad poznata je po unosnim izlaznim transferima. Čak tri bila su, prema podcima renomiranog sajta „Transfermarket“ u iznosu od po tri miliona evra.
Poslednji u nizu Nikole Petkovića u Šarlot, koji ga je odmah prosledio svom razvojnom timu Kraun Legasi, radi se o ekipi do 23 godine, koja igra razvojnu ligu, pripremnu za MLS. Petković se tamo sjajno pokazao, od naredne sezone mladi reprezentativac Srbije trebalo bi da bude upravo član Šarlota u MLS-u.
Dimitrije Kamenović (Čukarički – Lacio, 3 miliona evra)
Mogao je podjednako kvalitetno da pokriva pozicije levog beka i štopera, uz sjajne fizičke predispozicije, pa je Kamenović kojeg je Čukarički iz rodnog Vranja doveo još u mlađim kategorijama, bio prilično tražena roba. Potpisao je na kraju za italijanski Lacio, za koji je i odigrao jedan meč.
Bio je potom nekadašnji mladi reprezentativac Srbije na pozajmici u Sparti iz Praga, igrao i za „B“ tim češkog velikana, a potom se vratio u Rim, gde ponovo čeka svoju šansu. Ili, verovatnije, priliku za novu pozajmicu u klubu u kojem bi mogao da nastavi da se razvija.
Slobodan Tedić (Čukarički – Mančester siti, 3 miliona evra)
I ovaj transfer bio je prilično iznenađenje, iako je Mančester siti poznat kao klub koji godišnje kupuje na desetine mladih fudbalera po, za njima, bagatelnim cenama. U tom paketu septembra 2019. godine za Siti je potpisao napadač Čukaričkog, koji je u svom klubu ostao još neko vreme, a zatim je otišao na „Itihad“.
Tedić je u prethodnom periodu boravio na pozajmicama, što je i najčešći slučaj sa igračima koje pazari Mančester siti, rođeni Podgoričanin bio je član Cvolea, Barnslija i Čarltona. Sa ekipom koja igra u trećem rangu engleskog fudbala nedavno je raskinuo saradnju, ostaje da se vidi gde će talentovani centrafor nastaviti karijeru.
. Petar Mićin (Čukarički – Udineze, 2,5 miliona evra)
Za sada prvi i jedini igrač kojeg je Čukarički prodao u Seriju A. Prošao je ovaj momak, baš kao i Tedić, mlađe kategorije novosadske Vojvodine, čak je zaigrao i za prvi tim Stare dame. Svoju sreću je ipak našao na Banovom brdu, odakle se vinuo u fudbalsku orbitu.
Postigao je Mićin gol na suprligaškom debiju za Brđane protiv Mačve, nešto kasnije bio strelac i protiv Crvene zvezde. Upravo ta partija bila je mamac za evropske klubove, a najuporniji i najizdašniji 2018. godine bio je Udineze. Prosleđen je na pozajmicu u Kjevo, kasnije je i debitovao za tim iz Udina, ali se i vratio na pozajmicu u Čukarički. Odatle put ga je vodio još Seređ, Napredak, niški Radnički i Zorju.
Marko Rakonjac (Čukarički – Lokomotiva Moskva, 2,5 miliona evra)
Još jedan projekat Čukaričkog, izbrušen u jednoj od najboljih omladinskih škola u Srbiji. Tresao je rođeni Crnogorac mreže u mlađim kategorijama tima sa Banovog brda, ali je do prvog tima morao preko pozajmice.
Ustupljen je Rakonjac IMT-u, ekipi koja je tada igrala Srpsku ligu Beograd, a sjajnim partijama izvadio je povratnu kartu za Čukarički. Odlične igre za belo-crne alarmirale su evropske skaute, pa je krajem aprila 2022. godine potpisao ugovor sa moskovskom Lokomotivom. Nije se u Rusiji naigrao, pozajmljivan je potom Crvenoj zvezdi i TSC-u, čiji je sada član, još uvek pod ugovorom sa Moskovljanima.
Danijel Aleksić (Vojvodina – Đenova, 2,25 miliona evra)
Posle dečačkog staža u Veterniku, Aleksić je sa 11 godina prešao u Vojvodinu, prošao sve mlađe kategorije ovog tima, a postao je i najmlađi debitant, kad je zaigrao protiv Crvene zvezde maja 2007. godine imao je punih 16 godina i pet dana.
Sasvim dovoljno da već tada bude na radaru brojnih jačih timova. U januaru 2010. godine ovaj momakje potpisao ugovor sa italijanskom Đenovom, za koju je odigao tek jedan meč. U Seriji A se nije snašao, ali je mnogo bolje bilo u narednim timovima, Grojter Firtu, Sent Etjenu, Sent Galenu, Malatiji i sadašnjoj ekipi čiji dres nosi, Bašakšehirom. Sa ovim turskim timom osvojio je i titulu prvaka.
. Miloš Krasić (Vojvodina – CSKA Moskva, 2,25 miliona evra)
O njegovoj fudbalskoj karijeri znate sve. Sigurno je pik njegovog fudbalskog bitisanja bilo Svetsko prvenstvo u Južnoafričkoj republici. I bog toga, možda je mogao da ode i za veće novce iz Vojvodine. Bilo kako bilo, posle sjajnih igara za mladu reprezentaciju SCG, koja je osvojila drugo mesto na EP, leta 2004. godine potpisao je za moskovski CSKA.
Za ovaj ruski tim igrao je sjajno u periodu od 2004. do 2010. godine, potom je bio član italijanskog Juventusa. Turskog Fenerbahčea, francuske Bastije i poljske Lehije. Za reprezentaciju Srbije odigrao je 46 mečeva, postigao je tri gola.
. Filip Stuparević (Voždovac – Votford, 2,25 miliona evra)
Jedan od iznenađujućih transfera, ako se uzme u obzir klub iz kojeg dolazi i visina transfera. Ostao je upamćen po debiju, sa nenavršenih 16 godina (protivno pravilima), zbog čega je beogradski superligaš i kažnjen, službenim rezultatom je tada izgubio od subotičkog Spartaka.
Ali, Voždovac je sa tadašnjim sportskim direktorom Goranom Grkinićem u orbitu vinuo Stuparevića, koji je nastavio sa odličnim igrama, a potpisao je ugovor sa premijerligašem Votfordom. Bio je u dva navrata na pozajmicama u Voždovcu, zatim u Pribramu, igrao je za Metalac i Al Urobu, a sada je član Domžala.
Aleksandar Petrović / SK
