Frenk Kaminski, prošle sezone košarkaš Partizana, vratio se u NBA ligu, gde će nastupati za Finiks Sanse.
Tokom konferencije za medije rekao je da je srećan što će opet biti član Sansa, u kojima je igrao od 2019. do 2022. godine, a preneo je utiske o sezoni provedenoj u Partizanu.
„Ne mogu ni da opišem kakav je osećaj biti opet ovde. Tamo sam gde sam jedino želeo da budem. Teško je i poverovati da se to dešava. Nekada nisam dobar sa emocijama, tako da ću samo reći da je divno. Osećam neverovatnu podršku kakvu nigde nisam imao“, rekao je Kaminski na predstavljanju ekipe medijima.
On je, potom, preneo i utiske o igranju u Evropi.
„Zaista drugačije. Jednog vikenda se venčavaš, a drugog razgovaraš o tome kako ćete se preseliti u Srbiju sa željom da nastaviš da igraš košarku i imaš garantovano mesto u rosteru. Ne znam da li sam baš shvatio da li je iskustvo bilo dobro ili loše, šta sam naučio i šta ću nositi dalje u karijeri sa sobom.
Definitivno ima nešto što sam pokupio u evropskoj košarci a mogu da iskoristim ovde. Ali, život mi je tamo bio težak“, rekao je Kaminski, a zatim dodao:
„Volim da živim u Americi, u mojoj kući u Finiksu, a u Beogradu sam bio u stanu, bez prijatelja, bez porodice, sam sa sobom. Bilo je teško prilagoditi se, posebno na početku. Kako je sezona odmicala, pronašao sam rutinu, adaptirao se i počeo da igram bolje.
Videli ste i na Olimpijskim igrama, košarka tamo je značajno drugačija. Morate da naučite nijanse a u tome sam zaista bio loš u početku. Kada sam to naučio, imao sam drugu polovinu Evrolige bolju.
Američki košarkaš je objasnio šta mu je bilo najteže u evropskoj košarci.
„Tamo sviraju korake u svakom napadu. Rad nogu je uvek bio moj kvalitet. Ali, sa čime možeš da se provučeš ovde, ne možeš tamo. Mučio sam se jer sam previše razmišljao o svemu što sam radio. Ali, onda se prilagodiš, shvatiš, počneš da igraš u sistemu.
Tamo se košarka definitivno manje koncentriše na fizikalije i lepe poteze, a više na egzekuciju, na kretanje lopte i igrača. To mogu da prenesem ovde. Bilo je dobro. Gledajte, u Srbiji svaku utakmicu igraš pred 20.000-25.000 ljudi.
Oni su ludi, obožavaju košarku koja se tamo nikada ne staje, ne gasi se. To je i dobro i loše. Bilo je zabavno, imao sam sjajne navijače, lepa iskustva, putovao u neke super gradove, ali presrećan sam što sam se vratio“, zaključio je Kaminski.