Došao je u Beograd i preko noći postao ikona sporta u Srbiji. Stevan Mićić je 18. septembra prošle godine osvojio zlato na Svetskom prvenstvu u rvanju, a proslavio ga je sa srpskom zastavom i s tri spojena prsta. Za Nova.rs govori o svom neobičnom životnom putu.
U kategoriji do 57 kilograma je u finalu srušio Japanca Ruija Higučija sa 7:4 i tako doneo Srbiji svetsko zlato i izborio plasman na Igre.
Očekivano je proglašen za najboljeg rvača Srbije, ali on ne želi da se zaustavi na tome. Hoće da Srbiji donese novo zlato i to na Olimpijskim igrama od 26. jula do 11. avgusta.
„Posle Svetskog prvenstva imam samopouzdanje, osećam se dobro i verujem u sebe posle zlata u Beogradu prošle godine. Ako budem zdrav i fokusiran, nadam se da ću osvojiti ponovo to zlato u Parizu, ako Bog da“, počeo je Mićić za Nova.rs.
Teži da napravi revoluciju u Srbiji i za to ima jasan plan.
„Hoću da provodim više vremena u Srbiji posle Pariza, hoću da učinim rvanje popularnijim u Srbiji. Znam kako je olimpijski sport veći nego u Sjedinjenim Američkim Državama. Ne znam zašto, ali tamo je mnogo fokus na američkom fudbalu, bejzbolu i košarci. Ovde je mnogo ponosa na olimpijske sportove, srećan sam što mogu da dam sve i da me moji Srbi podrže. To mi znači, želim da budem poznatiji ovde i da pričam još bolje srpski.“
Nije želeo da otkriva detalje kako bi taj projekat mogao da izgleda
„Imam neke planove za rvanje, ali mislim da će to biti dugoročno posle Olimpijskih igara“, odgovara Mićić uz zagonetni osmeh čoveka koji želi da promeni stvari.
Dva meseca ranije je počeo detaljne pripreme za Pariz.
„Kad sam u Srbiji imam treninge snage i trčanja i nekada rvanje ako imam sparing partnera. Kada sam se vratio u SAD počeo sam pripreme i imao sam tada osam nedelja do Olimpijskih igara.“
Pojasnio je i kako izgledalo njegovo odrastanje u SAD.
„Rođen sam u Arizoni, ali živim u Čikagu. Selili smo se kada sam imao samo dve godine jer mi je tata blizu Čikaga, mnogo je Srba tamo.“
Sarma ili čuvene ćufte iz Čikaga?„Sarma! Stoprocentno“, odgovorio je iz cuga.
Pojasnio je i kako je počeo sa rvanje i ko ima najviše uticaja na njegov životni put.
„Ja sam počeo sa rvanjem sa sedam ili osam godina, Čikago (Mičigen) spada u Top 3 rvačke države u SAD. Jak slobodni stil i jaki sparing partneri, učio sam vrlo brzo rvanje. I moj tata je učio sa mnom i uvek je bio moj trener, mogu da kažem ‘life coach’. Ne znam zbog čega sam izabrao rvanje, Bog mi je poklonio talenat.“
Pojasnio je i odakle su mu roditelji poreklom i pokazao da cilja medalju. Ukoliko do nje dođe, od premije Srbije će moći da ostvari još jedan cilj – da kupi stan.
„Moji su iz Beograda, uvek sam tu. To je moj drugi grad. Hoću da ostanem i da provodim vreme posle Pariza možda dva, tri meseca da živim tu. Možda ću imati i da kupim neki stan, videćemo.“
Povukao je razliku između srpske i američke škole rvanja.
„Najveća razlika je u grčko-rimskom i slobodnom stilu. Srbija ima jaku tradiciju u grčko-rimskom stilu, a Amerika je slaba u tome. A u slobodnom stilu je obrnuto, Amerika i Rusija su najjače u slobodnom stilu, Amerika neguje slobodni stil. Hoću da pomognem ovde da bude slobodni stil još bolji.“
Pojasnio je i kako je počeo da se bori za Srbiju, iako je rođen u Arizoni, a onda brzo napredovao u Čikagu – jedan poziv je sve promenio.
„Osvojio sam za SAD bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu za juniore. Tada su me kontaktirali iz Srbije: Vidimo da si ti Mićić, hoćemo da se rveš za nas, imaćeš mnogo više šansi da se takmičiš na evropskim i svetskim šampionatima. Bićeš naš momak, možemo da ti pomognemo da napreduješ, dobićeš mnogo više iskustva u mladosti. Neki ljudi su bili srećni zbog mene jer me znaju sa koledža, a neki i dalje žele da se rvem za Ameriku.
Sada kada sam najbolji žele da se borim za Ameriku. Nisam znao šta ću da postanem, imao sam 18, 19 godina kada sam doneo odluku. Nisam znao koliko će potrajati dok ne postanem prvak sveta, samo sam želeo svakog dana da budem bolji. Nisam hteo da razmišljam kakva će politika za pet ili šest godina, srećan sam zbog te odluke da nastupam za Srbiju – bio je to moj najbolji izbor.“
Slobodno vreme je iskoristio da se upozna sa Balkanom, a ima samo jednu želju neposredno nakon Pariza.
„Hoću da se odmaram. Sada treba da skinem kilažu pred Igre, pa tada hoću da jedem šta god (smeh). Moje sestre i ja idemo u Grčku na odmor. Bio sam pre dve godine u Crnoj Gori, bilo je odlično. Proveli se baš, baš dobro. Bili smo u Budvi, na Ostrogu, u Tivtu i Perastu“, završio je Mićić.
Miodrag Dimitrijević
