Beogradska berza obeležila je u ponedeljak 125 godina postojanja, a ujedno i 30 godina od obnavljanja rada.
Direktor Beogradske berze Siniša Krneta na svečanosti organizovanoj povodom jubileja rekao je da "berza nije tamo gde je mogla da bude za ovih 125 godina".
"Današnje generacije uporno pokušavaju da tržiste kapitala postave na mapu srpskog finansijskog i ekonomskog sistema, ne bi li Beogradska berza doprinosila boljitku u smislu bogatstva i društva i pojedinaca koji u ovoj zemlji žive", kazao je Krneta.
On je ocenio i da "rezultati poslednje decenije nisu sjajni, ali da je 2019. ujedno i najbolja u poslednjih 10 godina".
"Verujemo da ova zemlja i njena ekonomija zaslužuje mnogo bolje. Mi se trudimo da sve mehanizme koje berza nudi učinimo dostupnijim i bližim i građanima, privredi i državi", objasnio je Krneta.
Prema njegovim rečima "Beogradska berza je u velikoj meri fokusirana na startapove, na mlade kompanije koje generalno imaju problem sa pristupom eksternim finansijama".
"Berza se trudi da formira jednu platformu koja će da bude svojevrsno predvorje berze, a koje će omogućiti startap i mladim kompanijama koje imaju viziju, naročito u tehnološkom smislu. Da im kreiramo ambijent koristeći znanja iz velikog berzanskog sveta, da imaju pristup eksternim finansijama i finansiraju svoj rast i razvoj", rekao je Krneta.
Prvi predsednik Beogradske berze nakon njenog ponovnog obnavljanja Branislav Ćosić kazao je da "kada je berza krenula sa radom nije bilo hartija od vrednosti i da se počelo sa obveznicama Republike Srbije koje su banke imale tek da bi se napravio prvi korak ka trgovanju".
"Jedina akcionarska društva su bile banke, te banke nisu htele da se kotiraju na berzi tako da smo krenuli sa kratkoročnim hartijama od vrednosti, komercijalnim i blagajničkim zapisima. Danas imamo firme koje kotiraju svoje hartije od vrednosti", naveo je Ćosić.
