Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je u Briselu, posle nove runde dijaloga Beograda i Prištine, da bez normalizacije odnosa neće biti evropske budućnosti ni za Kosovo ni za Srbiju, i ukazao da je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) ključni element u tom procesu.
Posle zajedničkog sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, Borel je novinarima rekao da evropski put obe strane zavisi od dijaloga i da Kosovo i Srbija "rizikuju da zaostanu dok se drugi partneri iz regiona kreću ka Evropi".
"To naročito zabrinjava u trenutku kada se EU jasno kreće napred ka proširenju", kazao je Borel, navodeći da će informisati članice EU o ishodu sastanka i odlučiti o daljim koracima.
Naveo je da je Kurti insistirao na faktičkom priznanju Kosova kao prvom koraku u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, a da je Vučić prihvatio kompromisni predlog EU, i dodao da, uprkos velikom trudu, "nije bilo moguće prevazići razlike".
Borel je rekao da šest meseci posle dogovora Vučića i Kurtija u Ohridu "još nije počela primena najvažnijih tačaka" Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, i ocenio to kao "veoma žalosno".
"To govori o nedostatku stvarne posvećenosti strana normalizaciji odnosa. Svaka strana se ocenjuje po sopstvenim zaslugama, a izostanak akcija obe strane znači da su i Srbija i Kosovo u direktnom i ozbiljnom kršenju obaveza preuzetih u dijalogu", kazao je španski diplomata.
Naveo je da je Upravljački tim u maju predstavio nacrt Statuta ZSO i da se za više od četiri meseca "ništa drugo nije desilo", iako je formiranje ZSO "stara obaveza za strane koja je uvek bila ključni element u procesu normalizacije odnosa".
Borel je rekao da su on i specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak izneli Vučiću i Kurtiju kako bi proces primene Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa mogao da izgleda.
"Strane su krenule sa suprotnih pozicija. Premijer Kurti je želeo da se prvo bavimo političkim aspektima normalizacije odnosa, a Srbija je želela početak formiranja ZSO pre ispunjavanja svojih obaveza. Zato smo predložili jedini mogući kompromis, da se ta dva procesa odvijaju paralelno", kazao je Borel.
Naveo je da Kurti, posle prilično dugog sastanka, "nije bio spreman da krene napred" i da započne "kredibilan proces koji bi vodio formiranju ZSO", već da je umesto toga "insistirao na faktičkom priznanju Kosova kao prvom koraku".
Borel je rekao da nije bilo napretka ni po pitanju eskalacije tenzija na severu Kosova, podsetivši da je svih 27 članica EU u junu tražilo preduzimanje konkretnih koraka na rešavanju krize.
"Danas ponovo pozivamo obe strane da odmah preduzmu korake radi deeskalacije situacije, izbegavanja dalje destabilizacije i omogućavanja održavanja lokalnih izbora na severu Kosova. Ovo mora da bude učinjeno odmah", kazao je Borel.
Povodom dve mogućnosti za održavanje vanrednih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova, podnošenja ostavki gradonačelnika i prikupljanja potpisa građana za njihov opoziv, Borel je rekao da EU prvu opciju smatra "najbržim i najboljim načinom" za raspisivanje izbora.
"Skupljanje potpisa je duži i neizvestan proces. Od kosovskih Srba se očekuje da pokažu konstruktivnost i da se bezuslovno angažuju u izbornom procesu. Oni moraju da učestvuju ili je ceo taj proces besmislen. Dobio sam uveravanja od predsednika Vučića u tom pogledu", naveo je Borel.
Dodao je da će "rizik nove eskalacije nastaviti da lebdi nad procesom normalizacije" ako ne bude napretka po pitanju održavanja novih izbora na severu Kosova, budući da su aprilske Srbi bojkotovali.
