Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da će javnost u regionu ostati uskraćena za informaciju da li je prethnodno zaista bio usaglašen stav koji je izneo predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović na konferenciji zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u sredu u Beogradu.
"Postavlja se pitanje da li je član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović naknadno iskočio iz usaglašenog stava, ili tog usaglašavanja uopšte nije bilo", rekao je Popov agenciji Beta i dodao da i kada se izuzme dešavanje na konferenciji ostaje otvoreno pitanje da u izjavi Predsedništva BiH stoji da će oni "usaglašavati svoju politiku u skladu sa unutrašnjom politikom Srbije u odnosu na neke stvari".
On je kazao da su takvi susreti ranije korišćeni da makar kratko smire odnose dve zemlje, najčešće nakon nekog zaoštravanja, podsećajući da je prošli put tročlano predsedništvo BiH posetilo Beograd nakon incidenta u Potočarima kod Srebrenice.
Naveo je da poseta govori o suštini odnosa unutar BiH, ali i između Beograda i Sarajeva, dodajući da jučerašnji događaj predstavlja i način na koji političari u BiH "ubiru poene" pred opšte izbore u BIH iduće godine.
"Unutar BiH, ovakvoj kako je dizajnirana, nacionalni lideri vode glavnu reč i nameću se kao jedini zaštinici svoje nacije kod biračkog tela, a ova poseta je potvrdila da ta matrica funkcioniše kod sve trojice predstavnika", kazao je on.
Dodao je da u odnosima sa Sarajevom Srbija nije davala dovoljno konstruktivan doprinos da se ovakvo stanje menja, sem što je u načelnim izjavama Vučić naglašavao da podržava teritorijalni integritet BiH, dok je u praksi bilo "pokazano sasvim drugačije ponašanje".
Govoreći o pitanju granica Srbije i BiH o kojima je bilo reči tokom jučerašnje posete, Popov je ocenio da EU Srbiju sve više pritiska da rešava otvorena pitanja, a jedno od možda najvažnijih je upravo rasprava o granicama.
On je upozorio da to pitanje može biti prepreka na putu EU integracija Srbije ukoliko se ne reši u međusobnom dogovoru ili se ne delegira arbitraži.
Dodao je da je rešavanje tih pitanja "veoma ozbiljna stvar", te da nije sporna samo granica kod mesta Štrpce, već i deo koji se odnosi na hidrocentrale, o čemu svaka strana ima svoj stav.
"Čak se pominje i retroaktivno potraživanje od strane BiH, zbog ulaganja iz njihovih fondova. Ova pitanja treba da rešavaju nadležne mešovite komisije i eksperti, i da se izađe sa usaglašenim stavom", ocenio je Popov.
