Na protestima u više od sto gradova u Srbiji učestvuju građani koji pripadaju srednjoj klasi i koji protestuju zbog neslobode medija, korumpiranosti vlasti i nerešavanja pitanja kao što su nezaposlenost, siromaštvo i odlazak mladih.
To je pokazalo anketno istraživanje SeConS Grupe za razvojnu inicijativu i Fridrih Ebert Fondacije.
Politički identitet učesnika "Jedan od pet miliona" je takav da 55 odsto njih ne navodi, ili smatra da ne postoji partija ili pojedinac koji dobro predstavlja njihove stavove ili interese.
"Ovo je bunt protiv političkog establišmenta, oni odbacuju predstavnike prošle i aktuelne političke elite i traže nekog novog, ali ni tom novom nije lako da osigura legitimitet", rekao predstavljajući istraživanje programski direktor SeConS-a i profesor Filozofskog fakulteta Slobodan Cvejić.
On je kazao da su glavni motivi za izalazak na proteste - slobodni mediji (21 odsto), kažnjavanje korupcije vlasti (19 odsto) i rešavanje ekonomskih pitanja (20 odsto), a da je na četvrto mesto prioriteta "skliznulo" nasilje nad opozicijom i političkim neistomišljenicima (12 odsto).
Protestuju i zato što smatraju da aktuelna politika nije u interesu Srbije i naroda, ali i da bi pokazali solidarnost.
Najveći broj anketiranih demonstranata odgovorio je pozitvno na pitanja da li veruju da će protesti omogućiti veće medijske slobode (61), promenu vlasti (57) i više demokratije (54).
Istraživanje je pokazalo i da građani ne veruju institucijama, posebno Vladi Srbije koja je na skali od nula do 10, ostvarila skor od 0,87, dok je Skupština Srbije ostvarila 1,09 odsto.
Najviše se veruje nevladinim organizacija (3,63 odsto) i Vojsci Srbije (tri odsto).
"Ovo je protest protiv manipulacije političkih institucija i njihovog korišćenja u lične svrhe i ličnih interesa", rekao je Cvejić.
Docentkinja Filozofskog fakulteta Jelena Pešić rekla je da su protesti u Srbiji deo protestnog talasa koji postoji u Evropi, a koji je počeo u Rumuniji, Mađarskoj, Francuskoj i sada se prelio na Albaniju i Crnu Goru.
Prema njenim rečima, svuda su dva razloga ključna za proteste - efekti svetske ekonomske krize i uspon neolibaralnih politika i pad poverenja u tradicionalne političke institucije.
"Ovo je doba postdemokratskog društva što znači da demokratske institucije postoje, ali su ispražnjene od demokratskog sadržaja", kazala je ona.
Profesor Filozofskog fakulteta Dalibor Petrović kazao je da društvene mreže igraju veoma važnu ulogu u građanskim protestima, što pokazuje i činjenica da 90 odsto učesnika ima profile na društvenim mrežama.
"Internet je postao mesto gde se održava duh protesta. Protest je i počeo na Tviteru kada se okupila anonimna grupa ljudi", podsetio je Petrović.
Istraživanje je realizovalo tokom protesta "Jedan od pet miliona" 2. februara kada je 50 anketara ispitalo stavove 450 ljudi.
Istraživanje je pokazalo da je na protesti najveći procenat mladih i sredovečnih građana: 43 odsto učesnika su starosti 18-30 godina i još 37 odsto starosti 31-50 godina, od kojih skoro 80 odsto ima visoko obrazovanje.
Među njima je najviše zaposlenih - 58 odsto, potom studenata - 24 odsto, penzionera - osam odsto i nezaposlenih - osam odsto.
"To pokazuje da nisu tačne protpostavke da se ljudi bune samo onda kada su ekonomski ugroženi. Srednja klasa protestuje zato što smata da živi lošije nego što bi trebalo", kazao je Cvejić.
