Srbija je pala iz grupe slobodnih zemalja u grupu delimično slobodnih zemalja na skali osnovnih sloboda, objavila je organizacija Fridom Haus u svom novom izveštaju "Sloboda u svetu 2019".
Srbija se u odnosu na prošlu godinu pogoršala za šest poena u uslovima političkih prava i građanskih sloboda, i ove godine ima 67 poena i svrstava se u grupu zemalja koje su imale najveće gubitke u jednoj godini.
U godišnjem izveštaju procenjuje se stanje sloboda u 195 zemalja i 14 teritorija tokom 2018. godine, a zemlje se ocenjuju na skali do 100 poena, i zatim svrstavaju u opšti status kao slobodne, delimično slobodne ili neslobodne.
Status Srbije je pao sa slobodnog na delimično slobodan zbog pogoršanja u održavanju slobodnih izbora, nastavljenih pokušaja vlade i vlastima bliskih medija da podrivaju nezavisne novinare kroz pravno uznemiravanje i kampanje blaćenja i de fakto akumulaciji izvršnih ovlaščenja predsednika Aleksandra Vučića koje je u suprotnosti sa njegovom ustavnom ulogom, navodi se u izveštaju.
U delu izveštaja o Balkanu navodi se da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Crne Gore Milo Đukanović "nastavljaju da učvršćuju svoju državnu moć oko sebe i svojih klika, podrivajući osnovne standarde dobre vladavine i prevazilazeći njima dodeljene ustavne uloge".
Antidemokratske vođe u centralnoj Evropi i na Balkanu, uključujući one koji su drsko učvrstili vlast van ustavnih ograničenja, nastavljaju da podrivaju institucije koje štite slobode izražavanja i udruživanja i vladavinu prava, navodi se u izveštaju.
Pored Srbije i Mađarska je prešla iz slobodne u delomično slobodnu zemlju zbog napada premijera Viktora Orbana i njegove stranke Fides na demokratske institucije.
U Evropi od 625 miliona ljudi, 83 odsto živi u slobodnim zemljama, četiri odsto u delimično slobodnim, a 13 odsto u neslobodnim.
Kao delomično slobodne su označene Srbija, BiH, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Kosovo, Mađarska, Moldavija i Ukrajina, a kao neslobodne Rusija i Belorusija. Sve ostale države u Evropi imaju status slobodnih.
U 2018. godini sloboda u svetu zabeležila je pad 13. godinu zaredom. Pad je obuhvatio razne zemlje u svakom regionu - od dugogodišnjih demokratija kao što su SAD do učvršćenih autoritarnih režima kao što su Kina i Rusija, navodi se u uvodnom delu izveštaja.
U periodu između 2005. i 2018. udeo zemalja koje nisu slobodne porastao je na 26 odsto, a onih koje su slobodne je pao na 44 odsto.
Opšti pad u slobodi je i dalje mali u poređenju sa napretkom ostvarenim tokom 20. veka, ali je shema stalna i zloslutna, i ukazuje da je demokratija u opadanju.
