Situacija u medijskom okruženju u Srbiji je sve lošija i nema naznaka da će se uskoro popraviti, a bez poboljšanja slobode medija zemlja će nastaviti da klizi u autoritarizam, navodi se u novom izveštaju Balkanske inicijative za slobodu medija (BFMI).
Netransparentnost vlasništva i finansiranja medija, uticaj države i neefikasnost i pristrasnost regulatornog tela neki su od najvećih problema na koje se ukazuje u izveštaju "Nevidljiva ruka cenzure medija na Balkanu".
"Medijsko okruženje u Srbiji je i dalje krajnje teško, bez značajnih znakova poboljšanja u bliskoj budućnosti", navodi se u zaključcima dela izveštaja o Srbiji.
SNS, kako se dodaje u analizi, jača svoju moć negujući medijski prostor u kojem dominiraju provladini mediji koji često šire proruske dezinformacije i raspiruju etničke tenzije, s posledicama koje se osećaju u celom regionu.
Inicijativa ističe da mešanje vlade i "kompromitovan, netransparentni regulatorni okvir" utiču na rad nezavisnih i kritičkih medija koji su "kamen temeljac svake demokratije, posebno one koja teži članstvu u EU".
"Bez ključnih poboljšanja u slobodi medija, zemlja će nastaviti da ide ka autoritarizmu i predstavljaće pretnju demokratiji i stabilnosti u regionu", istakli su autori izveštaja.
U analizi se dodaje da je situacija u vezi s vlasništvom nad medijima u Srbiji posebno zabrinjavajuća zbog uticaja na druge srpske zajednice na Balkanu, uključujući Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
Situacija u oblasti slobode medija se pogoršala u odnosu na 2021, kada je objavljen prethodni izveštaj, ocenjuje ova inicijativa i podseća da je prema indeksu Reportera bez granica Srbija za tri godine pala za 13 mesta, na 98. poziciju.
U izveštaju se podseća da je u periodu pred izbore 2022. godine u medijima dominirala vladajuća partija, pri čemu su provladini glasovi zauzimali 65 do 80% svih televizijskih izveštaja na kanalima sa besplatnim licencama, ostavljajući malo prostora za stavove opozicije.
Isti uslovi, ocenjuje se, ponovljeni su na vanrednim izborima 2023, na kojima su posmatrači ukazali na "preovlađujuću samocenzuru", "snažan uticaj vlasti na većinu medija" i "uporan nedostatak pristupa opozicije nacionalnim emiterima".
Ocenjujući situaciju kao "jedan korak napred, dva nazad", Inicijativa navodi da reforme zakona o medijima, uprkos nekim pozitivnim promenama kao što su zahtevi za veću transparentnost, podriva ponovna legalizacija de facto državnog vlasništva u medijima.
Iako je predlog Evropskog zakona o slobodi medija već bio dostupan kada je rađeno na novom medijskom zakonu u Srbiji, u izveštaju se navodi da je vlada Srbije propustila priliku da proaktivno usaglasi svoje zakone s evropskim standardima.
Iako bi puna primena novog Evropskog zakona o slobodi medija dala neke garancije slobode medija, BFMI ocenjuje da taj akt ne daje odgovore na duboko ukorenjene probleme s kojima se suočavaju mediji u Srbiji.
Ti problemi uključuju netransparentnost u dodeli državne podrške medijima, bilo u pogledu vlasništva ili finansiranja, kao i neefikasno i pristrasno ponašanje medijskog regulatornog tela.
