Novi izveštaj Evropske komisije o Srbiji pokazuje da je u protekloj godini napredak zemlje na putu ka EU bio najskromniji do sada i da u rekordnih devet poglavlja nije bilo nikakvog napretka, istakla je viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Jelena Pejić Nikić.
Pejić Nikić je za Dnevni evropski servis agencije Beta rekla da Izveštaj detaljno nabraja činjenice, statistike i incidentne događaje koji zavređuju pažnju, ali da se uglavnom uzdržava od direktne i oštre kritike što, kako je dodala, nije neobično za diplomatski jezik Evropske komisije.
"Upadljivo je, međutim, da se ova slika visoke rezolucije stanja demokratije i vladavine prava u Srbiji sasvim razlikuje od opštih hvala koje je uputila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predsedniku Srbije tokom (nedavne) posete Beogradu", rekla je Pejić Nikić.
Prema njenim rečima, to, nažalost, nije prvi put da se sasvim kontradiktorne poruke šalju na konferencijama za medije, namenjenim opštoj javnosti, i u zvaničnim dokumentima EU koje uglavnom čita samo zainteresovana stručna publika.
"U želji da popravi imidž EU u evroskeptičnoj Srbiji, Evropska komisija takvim nedoslednim porukama (i postupcima) frustrira i ono malo evroentuzijasta koji u procesu pristupanja vide priliku za suštinsko unapređenje države i društva", ocenila je Pejić Nikić koja je i programska menadžerka BCBP.
Ona je rekla da je, ako se pogledaju ocene za poglavlja koje se mogu kvantifikovati, prosečni stepen pripremljenosti za članstvo porastao više nego prethodnih godina, sa 3,05 na 3,1 (na skali od 1 do 5), i dodala da je to i dalje vrlo mali pomak i da Srbija nikako da se odmakne od sredine puta.
Prema njenim rečima, poglavlje 24 je za pola ocene bolje u odnosu na prošlu godinu i na poglavlje 23, ali se i dalje čeka unapređenje borbe protiv organizovanog kriminala i nastavak usklađivanja vizne politike sa EU.
"S druge strane, ako se gleda šta je Srbija uradila u proteklih godinu dana, izveštaj pokazuje da je napredak bio najskromniji do sada. Štaviše, nikakvog napretka nema u rekordnih devet poglavlja (i u oblasti slobode izražavanja koja je deo poglavlja 23), što bitno odskače od prethodnih izveštaja", istakla je Pejić Nikić.
Kako je dodala, dobar napredak Srbije zabeležen je u oblasti statistike i zaštite životne sredine.
"Ovo potonje je poražavajuće jer, koliko vidim, ta ocena se zasniva na tome što je Srbija usvojila neka akta, a opšta situacija je vrlo loša i sve više izaziva revolt stanovništva, i mimo istaknutog slučaja Rio Tinto", rekla je Pejić Nikić.
Ipak, stepen pripremljenosti je i u toj oblasti ostao nepromenjen – ocena dva od pet koja se ponavlja od 2016. godine, dodala je istraživačica BCBP.
Pejić Nikić je podsetila da je Komisija ponovila da Srbija ispunjava tehničke uslove za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) dodajući da ta odluka zavisi i od napretka u oblasti vladavine prava u zemlji, koji je neznatan.
"A pošto je to politička odluka država članica EU, nad njom vise i visokopolitička pitanja koja se ne odražavaju dobro po zemlju – usklađivanje spoljne i bezbednosne politike, dijalog sa Prištinom i nedvosmisleno strateško opredeljenje prema EU, odnosno njihov nedostatak", zaključila je Pejić Nikić.
