Kineski i ruski uticaj na Balkanu razlikuju se po motivima

Toronto, 
25. Oktobar 2018.
Novine Toronto, broj 
1558

Uticaj Pekinga na Balkanu sve je veći ali ga ne treba upoređivati sa ruskim uticajem od koga se razlikuje i po motivima i po oruđima koja se koriste za njegovo širenje, smatra direktor Instituta za azijske studije iz Bratislave Matej Šimalčik.

U autorskom tekstu "Kina na Balkanu: Motivi iza rastućeg uticaja" koji je objavio EURACTIV.com Šimalčik ističe da na Balkanu Kina, za razliku od Rusije, može mnogo da dobije od nastavka EU integracije i stabilnosti pošto je EU njen najveći trgovinski partner.

On podseća da je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini ocenila još pre godinu dana da Balkan postaje šahovska tabla na kojoj igraju velike sile.

Kina, kako se čini, postaje jedan od najvećih igrača u regionu, piše direktor tink-tenka iz Slovačke i navodi da kineski uticaj na Balkanu raste od 2012, kada je napravljena platforma 16+1 (16 zemalja centralne i istočne Evrope i Kina), i od kada je Kina mnogo investirala u regionu u infrastrukturu, čelik i druge sektore.

Preuzimanje železare u Smederevu, izgradnja železnice Beograd-Budimpešta, auto-put Beograd-Bar, most na Pelješcu, samo su neki od primera kineskih ulaganja na Balkanu a Šimalčik se pita da li se iza toga krije finansijska pomoć ili dužnička klopka.

On navodi i da su, uprkos dve studije izvodljivosti koje su pokazale da projekat nije prihvatljiv, vlade Srbije i Crne Gore odlučile da nastave izgradnju autoputa koji povezuje crnogorsku obalu sa Beogradom i da je finansiraju kineskim kreditom.

Ako (kineska kompanija) CRBC uspešno završi projekat, dobiće važne reference za buduće infrastrukturne projekte širom Evrope a isto važi i za izgradnju mosta na Pelješcu koji je od strateškog značaja za hrvatsku vladu jer će povezati Dubrovnik i unutrašnjost zemlje.

Šimalčik navodi da tržište Balkana nije od posebno velikog interesa za kineske firme na polju trgovine i investicija i, kada je reč o poslovanju, Zapad EU je mnogo interesantniji za kineske kompanije.

Baš tu, međutim, leži paradoksalni značaj Balkana za razvoj ekonomskih veza Kine sa članicama EU sa Zapada i time ekonomskog razvoja Kine.

Balkan je važan trgovinski put koji povezuje grčku luku Pirej sa drugim delom EU i takođe je region u kome kineske kompanije mogu da testiraju svoje mogućnosti na evropskom tržištu.

Pored toga, rastuća zavisnost Balkana od kineskog novca dozvoljava Kini da izvuče političke ustupke oko interesa koji se tiču suvereniteta.

Šimalčik piše da na Balkanu Politika jedne Kine najveću podršku ima u Srbiji koja podržava Kinu i oko Tibeta i oko Sinđianga.

I dok je Srbija delom motivisana time što Kina nije priznala Kosovo, njen čvrst stav u politici ne treba odvojiti od ekonomske podrške koju dobija od Pekinga, smatra Šimalčik.

Ukoliko postanu članice EU u budućnosti, balkanske zemlje mogu da posluže kao zastupnici Kine u rešavanju tih pitanja.

U međuvremenu EU treba da preispita investicionu politiku u susedstvu i načini više koraka kako bi zauzdala rastući kineski uticaj na Balkanu.

Na prvom mestu, zemljama sa Balkana koje nisu članice EU treba dati jasan put ka članstvu na vidiku.

Kako navodi Šimalčik, kineski novac je privlačan u velikoj meri zbog toga što te zemlje nemaju mnogo mogućnosti da dođu do jevtinih EU fondova za infrastrukturne projekte.

Zatim, deo pretpistupnih fondova treba da bude na raspolaganju za ulaganja u infrastrukturu.

Takođe, treba promovisati investiranje evropskih kompanija na Balkanu jer, doprinoseći zaposlenosti na Balkanu, biće poboljšan i imidž EU u javnosti u regionu.

Poslednji korak odnosi se na pravila EU o javnim nabavkama koja su efikasno oruđe za blokiranje predloga investicija koje nisu tako dobre za zemlju primaoca.

Primer za to je pruga Beograd-Budimpešta.

Izgradnja mađarske deonice železnice je odložena jer Evropska komisija istražuje da li je projekat po propisima EU o javnim nabavkama.

U Srbiji, koja nije vezana pravilima EU, kineske kompanije i radnici već su počeli izgradnju. Šimalčik ukazuje i na ulogu nevladinih organizacija i novinara u praćenju rastućeg kineskog uticaja u regionu i boljem razumevanju Kine, njenih interesa i alata koja koristi da dostigne ciljeve.