Novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) u prethodne dve godine napravili su bazu o imovini 48 političara koja je otkrila da su pojedini funkcioneri stekli bogatstvo na sumnjiv način, da se protiv 33 funkcionera vode, ili su se vodili prekršajni i krivični postupci, kao i da većina funkcionera poseduje nelegalne objekte.
Novinarka Dragana Pećo rekla je na konferenciji za medije u Beogradu, da od 48 političara čiji se profili nalaze u bazi, njih 21 ima nelegalne nekretnine, među kojima je i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
U bazi koju čini popis imovine lokalnih političara, poslanika i predstavnika opozicije, za šestoro je utvrđena veza sa kriminalom, a za osmoro ofšor poslovanje.
Prema rečima Dragane Pećo, 10 političara nije prijavilo nikakvu imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije, ali je istraživanje pokazalo da članovi njihovih porodica poseduju nekretnine.
Takav je bio i slučaj tadašnjeg premijera, a sada predsednika Aleksandra Vučića koji je prijavio stan od 30 kvadrata, a ispostavilo se da članovi njegove porodice poseduju nekretnine od 786 kvadrata.
Zanimljivo je da profil Vučića nije najčitaniji u bazi, on se nalazi po broju pregleda na trećem mestu, jer su se građani najviše interesovali za imovinu premijerke Ane Brnabić i nekadašnjeg kandidata za predsednika Luke Maksimovića.
Pećo je navela da je pod najvećom cenzurom bila priča o imovini ministra zdravlja Zlatibora Lončara, odnosno o tome da je stekao stan od supruge pripadnika zemunskog klana Sretka Kalinića.
"Taj profil osim Južnih vesti nije objavio ni jedan mediji, a cenzurisan je čak i na izložbi pod nazivom Necenzurisane laži, gde su bila predstavljena sva naša istraživanja. Taj profil je bio i najveći udar na Krik, jer je tabloid Informer danima objavljivao tekstove o Stevanu (Dojčinoviću)", rekla je Pećo.
Ona je ocenila da nedostaje reakcija nadležnih organa i Agencije za borbu protiv korupcije, jer je do sada najčešće reagovanje bilo diskreditacija i napadi na novinare Krika.
Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija, rekao je da je suština istraživanja kao što je Krikovo, da "nadležni organi utvrde, a javnost presudi".
On je naveo da nije sporno biti bogat, ali da reakciju nadležnih treba da izazove činjenica ako neko živi u neskladu sa svojim prihodima i ako je sumnjiv način sticanja imovine.
"Sve se svodi na to da institucije ne rade, da nema države, ne možemo mi da uspostavimo alternativne sudove i tužilaštva, država mora da počne da radi", istakao je Minić.
Stanojla Mandić iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja govorila je o tome kako institucije i pojedinici zloupotrebljavaju zakon o tajnosti, jer se neosnovano pozivaju na njega kako bi sprečili otkrivanje informacija.
Podsetila je da znak tajnosti imaju informacije čije bi odavanje izazvalo veliku štetu interesima Srbije.
Upitana da reši dilemu, da li novinari ulaze u privatnost političara kada objavljuju osetljive podatke, kao što je imovina njihovih prodica, ona je odgovorila da sve zavisi od slučaja do slučaja i dodala "kada je nešto od javnog značaja, to je onda jak interes da se i objavi".
Podršku istraživanju imovine političara dala je i ambasadorka Australije Džulija Fini koja je istakla da bez medija nema demokratskog društva.
Ona je govorila i o moralu političara, navodeći da je jedan australijski premijer dao ostavku, nakon što je otkriveno da nije prijavio da poseduje retku bocu vina koju je dobio na poklon.
"Građani imaju očekivanja od političara i oni moraju da im polažu račune", navela je ambasadorka.
