Izvršna direktorka Opservatorije predavanja istorije (Observatory on History Teaching in Europe - OHTE) Saveta Evrope Aurora Ailincaj izjavila je u Strazburu da se manipulacija istorijskim činjenicama u nastavi koristi za podrivanje demokratije.
"Zloupotreba i manipulacija istorijskim činjenicama u obrazovanju su u mnogim delovima sveta koršćene za podrivanje demokratskih procesa ili domaćih demokratskih institucija", rekla je ona novinarima na predstavljanju novog izveštaja o nastavi istorije u Evropi.
Upozorila je da na to treba posebno obratiti pažnju jer problem manipulacije prevazilazi medijsku sliku i duboko je ukorenjen u obrazovnim sistemima.
Istakla je da je nalaze novog izveštaja potrebno staviti u kontekst, te dala primer agresije Rusije na Ukrajinu kao "podsetnik šta manipulacija istorijom može da uradi i kakvu opasnost predstavlja manipulisanje zarad političke dobiti".
"Razumemo ulogu istorije u izazivanju, ali i prevenciji ponavljanja sukoba. Ovaj prvi izveštaj pruža jasnu slike nastave istorije u 16 zemalja članica OHTE i Ukrajini. Podatke smo dobili od državnih obrazovnih organa u tim zemljama i više od 6.500 nastavnika koji su odgovarili na upitnike ili učestvovali u fokus grupama", rekla je ona.
U izveštaj je uključena i Srbiji kao članica, a navodi se da u svim osnovnim i srednjim školama, bez obzira da li su državne ili privatne, istorija predaje po istom nastavnom programu. I u školama na manjinskim jezicima je program isti uz dodatne sadržaje koji se odnose na kulturu i istoriju te nacionalne manjina.
Izvršna direktorka rekla je još da OHTE nije alatka za direktan monitoring edukativnih programa, već da je fokus na razumevanju i isticanju različitosti u obrazovnim sistemima.
"Poštujući državni suverenitet, mi pružamo podatke za diskusiju i debatu", rekla je ona.
Šef Upravnog odbora OHTE Alan Lamasur je izjavio da je cilj izveštaja da pruži državama uvid u nastave istorije u susednim zemljama da bi bolje razumele i mogle da preuzmu i iskoriste dobre obrasce.
Istakao je da je Srbija aktivna članica, s veoma zanimljivim praksama u nastavi.Između ostalog, dodao je, kroz zakonodavstvo je uključila osam manjinskih grupa u Vojvodini.
Rekao je da bi OHTE rado pomogla u izradi zajedničkih udžbenika istorije Srbije i okolnih zemalja, kao što su uradile Francuska i Nemačka, ali ukoliko bi bilo volje u Beogradu.
U izveštaju se konstatuje da se u Srbiji u svim osnovnim i srednjim školama, bez obzira da li su državne ili privatne, istorija predaje po istom nastavnom programu, a tako je i u školama na manjinskim jezicima uz dodatne sadržaje koji se odnos na kulturu i istoriju te nacionalne manjina.
Nastava se izvodi na srpskom ili jednom od osam zvaničnih manjinskih jezika - albanskom, bosanskom, bugarskom, hrvatskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom i slovačkom jeziku.
U izveštaju se navodi da u gotovo svim zemljama koje su bile predmet analize postoji nastave na jezicima nacionalnih manjina, ali i da u više od polovine zemalja u nastavi nedostaje evropska dimenzija.
Udžbenike istorije u Srbiji pretežno pišu izdavačke kuće, odnosno privatna lica, a njihov kvalitet procenjuje državni institut za obrazovanje koji zatim svoju ocenu udžbenika upućuje Ministarstvu obrazovanja koje svake godine sastavlja spisak odobrenih školskih udžbenika.
Sam izbor udžbenika koji će se koristiti u nastavi prepušten je školama. Ministarstvo ne licencira niti proverava da li prosvetni radnici u nastavi koriste i dodatne nastavne materijale ili onlajn izvore.
U nastavi je obavezna samo upotreba udžbenika, i na primer vizuelnih izvora poput slika, fotografija. Ohrabruje se, između ostalog i korišćenje drugih materijala poput tonskih izvora, muzike, audiovizuelnih izvora ili posete bioskopima i muzejima.
U kategoriji dozvoljenih sredstava u nastavi su aplikacije za pametne telefone, štampani i digitalni mediji, istoirijski tekstovi u časopisima, kao i internetski pretraživači na temu istorije, pa i video-igre.
Kao glavne prepreke za kvalitetnu nastavu istorije u Srbiji se navode vreme koje je po nastavnom programu izdvojeno za taj predmet, kurikulum koji je previše pretrpan i to što je u skolskim odeljenjima velik broj učenika.
Prvi opšti izveštaj OHTE je obuhvatio je 17 zemalja. Izveštaj je sastavljen na osnovu podataka državnih organa i prosvetnih radnika i u njemu su predstavljene sličnosti i razlike u zemljama članicama Opservatorije.
Tako je u svim članicama sem jedne predmet Istorija obavezan u osnovnim školama, dok je u srednjem obrazovanju situacija malo drugačija, pošto može da bude i izborni predmet. Takođe, u svih 17 država obihvaćenih izveštajem su u izradi kurikuluma, pored državnih institucija, učestvovale i organizacije civilnog društva.
OHTE je ustanovila i da su među zemljama-članicama znatne razlike u pogledu školske spreme nastavnika istorije u raznitim stepenima obrazovanja. Samo u dve članice se za sve stepene škole zahteva da nastavnici istorije imaju fakultetsku diplomu iz tog predmeta.
