Memorandum o kritičnim sirovinama neće značajno ubrzati put Srbije prema Evropskoj uniji, jer se ne može preskočiti višegodišnji zastoj i sporost u reformama, kao i jačanje autoritarizma, destrukcija institucija i medija, gušenje javnog prostora i kritičnog mišljenja, navodi se u biltenu Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
"Bez obzira na obećanja kancelara (Nemačke Olafa) Šolca da će se nadgledati standari razvijanja litijumskih kapaciteta malo je verovatno da će EU insistirati na ekološkim i društvenim standardima u Srbiji, jer zato nema ni dovoljno kapaciteta", navodi se u tekstu.
Dodaje se da je potpisivanjem memoranduma ojačana pozicija predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali da je malo verovatno da će demokratizacija Srbije u dogledno vreme biti na agendi EU.
"Predsednik Vučić ima još prostora za balansiranje, ali se taj prostor smanjuje i uskoro će ga okolnosti sve više gurati ka Zapadu. Ukoliko ipak ostane neopredeljen s osloncem na Rusiju i Kinu, Srbiji sledi izolacija od sopstvenog okruženja, gde je u suštini, njen vitalni nacionalni interes. Takva pozicija Srbije odgovara aktuelnoj eliti na vlasti, ali i Rusiji", navodi se u biltenu.
Susedne zemlje, još se dodaje, strahuju da je Srbija ovim memoramdumom dobila zeleno svetlo za "prodor" u Crnu Goru i Republiku Srpsku kao kompenzaciju za Kosovo.
"Ti strahovi nisu neopravdani imajući u vidu akcije Srbije u Crnoj Gori i Bosni Hercegovin, nedavnu Deklaraciju sa svesrpskog sabora i veoma toksičan narativ prema svim zemljama u regionu", navodi se.
Dodaje se da se u Srbiji vodi kampanja afirmisanja iskopavanja litijuma, ali da je vlast zatečena svakodnevnim protestima građana zbog najave rudarenja u Srbiji.
"Što je sve veći problem, a reakcije Vlade su neadekvatne i samo povećavaju animozitet prema bilo kojoj ideji o rudarenju. Svaka kritika vladajuće stranke, predsednika Vučića ili njihove politike, nailazi na ad hominem napade, klevetničke kampanje i govor mržnje", dodaje se.
Helsinški odbor u biltenu dalje piše da Vučić nije naviknut na proteste tolikih razmera koji se protive sporazumu o litijumu, te da je posebno je zatečen reakcijama ljudi u manjim mestima, gde je inače njegova sigurna izborna baza.
"Uprkos svim uveravanjima nezadovoljstvo raste, a vlast preduzima sve radikalnije mere, tvrdeći da protesti nisu zbog litijuma, već je u pitanje rušenje vlasti na ulici, što ona neće dozvoliti. Veliki protest u Beogradu (10. avgust) izveo je na ulice oko 40.000 ljudi. Sudeći po reakcijama vlasti, taj skup ju je uzdrmao. U pogon su stavljeni svi od nje kontrolisani mediji - prednjačila je TV Pink - koji su tvrdili da demonstranti spremaju puč", navodi se.
U tekstu se navodi i da je onemogućena je javna rasprava, ili je demonizirana, što pojačava nezadovoljstvo građana koji godinama protestuju zbog projekta Rio Tinto, zato jer su elementarni podaci o zaštiti okoline u tom kraju netransparentni i nedostupni široj javnosti.
