Prvi predsednik Demokratske stranke, jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS) i aktivni učesnik petooktobarskih promena 2000. godine u Srbiji Dragoljub Mićunović izjavio je da nove vlasti zaboravom 5. oktobara žele da ponište deo svoje prošlosti i značaj koji je taj dan imao.
"Akter 5. oktobra nije bilo ni inostranstvo, nije ni isključivo nekoliko lidera DOS-a, to je bila stvar naroda", rekao je Mićunović za nedeljnik "Novi magazin".
Na pitanje šta je moglo 6. oktobra da se drugačije uradi, Mićunović je rekao da nije trebalo da DOS na saveznom nivou traži koalicionog partnera u Crnoj Gori već odmah da raspiše nove izbore na svim nivoima.
"Drugo, mislim da smo olako dopustili trajanje 'prelazne' republičke vlade sa socijalistima, koji su sačuvali svoje kadrove i sve što su uzurpirali", rekao je Mićunović i dodao da ne treba zaboraviti i da skoro niko u DOS-u nije imao iskustva u vlasti, a dobili su je na dlanu kao nepoznatu mašinu.
"Olako smo i brzo prepustili raznim međunarodnim ekspertima mnoge ingerencije. Neki od njih imali su i svoje interese i zato su nas i ubrzavali, a pored toga nisu dobro ni znali stanje stvari u samoj zemlji.
Nije bilo dubljih istraživanja o tome šta je uništeno, šta je ostalo, šta se može prodati, šta se ne sme prodati, nismo napravili popis privrede", rekao je Mićunović.
Prema njegovim rečima, i "ljudski faktor" je uticao.
"U koaliciji sa 18 stranaka nastala je borba za što bolju poziciju, pa su i male stranke, koje su se tu našle samo zbog toga što su bile protiv Miloševićevog režima, dobile značajan deo kolača. Pošto nije bilo normalnog regulatora vlasti, a i sujete su proradile, vrlo brzo je došlo do sukoba", kazao je Mićunović.
Govoreći o Kosovu, Mićunović je rekao da je jedino moguće u ovom trenutku da se jedna međunarodna konferencija pozabavi tim problemom i da ugovor, dogovor koji se napravi na toj konferenciji bude neko vreme pod međunarodnom prismotrom i međunarodnom garancijom.
"Mi moramo obezbediti ne samo poštovanje ljudskih prava i sloboda već i imovinska i druga jednaka prava građana Kosova. To znači da i Srbi tamo moraju biti zaštićeni, a ne samo da budu meta za ulov", rekao je Mićunović.
Prema njegovi rečima, bez obzira na diplomatska priznanja koja mogu i izostati, moraju se uspostaviti normalni trgovinske odnosi da se spreči ogroman šverc raznih stvari koje danas prelaze preko te granice.
On je dodao da se na Kosovu moraju stvoriti elementarne pretpostavke pravne države.
"Bilo bi veoma značajno da u tome učestvuju Ujedinjene nacije, pošto su one nosilac protektorata nad Kosovom i, naravno, mora biti uključena Evropa. To što oni odluče treba prihvatiti i zaštititi ono što je važno nekom vrstom kulturne autonomije - sakralne spomenike, imovinu. Posle toga možemo smatrati da je priča sa sporom oko suvereniteta završena", rekao je Mićunović.
