NATO i njegove mirovne snage KFOR na Kosovu "veoma su zabrinute zbog stanja bezbednosti i mogućnosti pogoršanja" i pozivaju strane da se uključe u dijalog da bi našle političko rešenje, rekao je neimenovani zvaničnik NATO-a.
Prištinska agencija Telegrafi.com prenosi s Glasa Amerike da su u NATO-u mišljenja da će rešenje i stabilizacija bezbednosti u potpunosti zavisiti od budućih političkih rešenja.
"Više puta smo isticali potrebu za dijalogom uz posredovanje EU i konstruktivnim diplomatskim angažmanom. Takođe smo istakli potrebu da se izbegnu jednostrane akcije koje bi mogle da izazovu bezbednosne incidente", rekao je pod uslovom da ne bude identifikovannovinarima zvaničnik NATO-a koji je govorio o bezbednosnoj situaciji na Kosovu, gde NATO ima najveću i najdužu misiju.
Po rečima tog zvaničnika NATO-a, "žalosno je što angažovanje u dijalogu nije proizvelo saglasnost ili dovelo do produbljivanja dijaloga, a to znači da tenzije na terenu i dalje imaju bezbednosne posledice".
"Nastavljamo... da pozivamo obe strane da se angažuju na najkonstruktivniji i najkorisniji mogući način, jer je jedino pravo rešenje situacije političko rešenje", istakao je on.
Po rečima tog zvaničnika, mirovne snage NATO-a na Kosovu su povećane sa 3.700 na 4.600 vojnika što je najveći porast snaga NATO-a na Kosovu od njegovog proglašenja nezavisnosti 2008. godine.
U okviru drugih konkretnih mera, po rečima neimenovanog zvaničnika, trupe NATO-a su takođe učetvorostručile prisustvo u severnom delu Kosova i utrostručile patrole duž administrativne linije između Kosova i centralne Srbije.
Ove pojačane mere bezbednosti su rezultat pogoršanja bezbednosti u severnom delu Kosova, posebno posle nasilnih protesta u kojima je 29. maja povređeno više od 90 vojnika KFOR-a u sukobu s grupama srpskih demonstranata koji su se protivili primeni ishoda lokalnih izbora koje su bojkotovale srpske političke stranke.
Nasilje je izbilo pošto su kosovske vlasti sa policijskim snagama ispratile gradonačelnike do njihovih kancelarija, uprkos pozivima Zapada da se izbegne takva akcija.
Situacija na Kosovu dodatno se pogoršala 24. septembra, kada je u sukobima sa naoružanom grupom Srba na severu gde su Srbi većina, u selu Banjska, poginuo jedan pripadnik kosovske policije, a ranjena su najmanje dvojica, dok su tri pripadnika srpske oružane grupe poginula u sukobima koji su trajali skoro ceo dan, što je izazvalo zabrinutost za stabilnost u tom osetljivom regionu.
Tokom incidenta zaplenjena je velika količina oružja, za šta je Kosovo okrivilo Srbiju, što je Beograd odbacio, rekavši da su grupu činili građani kosovskih Srba revoltirani pristupom Prištine.
Nakon ovih incidenata usledila je zabrinutost Sjedinjenih Država zbog povećanog gomilanja vojske Srbije na administrativnoj liniji sa Kosovom i zahtev da Srbija hitno povuče te svoje snage.
Povodom tih slulajeva zvaničnik je rekao da NATO nastavlja da apeluje na "obe strane da se prema ovim situacijama odnose maksimalno ozbiljno, posebno u smislu odgovornosti".
"To je veoma važno za NATO, ne samo zato što su naši vojnici bili povređeni 29. maja prošle godine, već i zato što je prihvatanje odgovornosti deo napredovanja u ovom političkom procesu. Sve strane moraju da osete da imaju odgovornost i da osećaju da se njihov glas čuje, kako bismo mogli da krenemo ka održivom rešenju", naveo je zvaničnik.
