Vučić: Narod da ne brine da li će biti hrane
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da gradjani Srbije ne treba da brinu da li će biti hrane, jer u rezervi ima "dovoljno svega"."Oko 800.000 tona pšenice imamo u rezervi, 620.000 tona pšenice je posejano, dakle, imaćemo više nego dovoljno u avgustu, a kukuruza imamo milion tona u rezervi, a milion hektara je posejano", kazao je Vučić za TV Pink.
On je kazao da su ogromne potrebe za suncokretovim uljem."Ne znamo koliko će sve ovo da traje, zato moramo da pazimo i na švercere, biće sve pod kontrolom", dodao je Vučić.
Predsednik je istakao da će Srbija hranu dati i susednim zemljama."Odlučeno je da 27.000 tona pšenice isporučimo Albaniji, kao i Severnoj Makedoniji, a Bosna i Hercegovina traže 6.000 tona više nego prošle godine", rekao je Vučić.
Svetska banka odobrila Srbiji zajam od 50 miliona
Svetska banka saopštila je da je Odbor izvršnih direktora odobrio zajam Srbiji u protivvrednosti 50 miliona dolara za Projekat čiste energije i energetske efikasnosti za gradjane.
"U nameri da pomogne Srbiji da ostvari strateške ciljeve, dekarbonizaciju ekonomije i uključivanje većeg broja gradjana u energetsku tranziciju Odbor izvršnih direktora Svetske banke je odobrio zajam u protivvrednosti od 50 miliona dolara za Projekat čiste energije i energetske efikasnosti", navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da je cilj projekta da doprinese uštedi energije i omogući gradjanima veću udobnost i toplije domove, kroz ulaganja u čista i efikasna rešenja za grejanje i ugradnju sistema krovnih solarnih panela, a napuste fosilna goriva koja zagadjuju vazduh.
"Stambeni sektor u Srbiji poseduje veliki neiskorišćen potencijal za unapredjenje energetske efikasnosti jer domaćinstva čine oko jednu trećinu finalne potrošnje energije u Srbiji, a oko tri četvrtine energije koju koriste služi za grejanje", rekao je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.
Ocenio je da će ulaganja potrebna za povećanje energetske efikasnosti, naročito u porodičnim kućama u kojima živi najveći broj gradjana sa nižim prihodima, doneti značajne socijalne, ekonomske i ekološke koristi.
Očekuje se da će tokom pet godina trajanja projekta ulaganje u održivo grejanje stići do 25.000 domaćinstava. Oko 2.500 najugroženijih domaćinstava dobiće podršku putem "dopunskih subvencija" za socijalnu inkluziju, a 3.000 domaćinstava trebalo bi da prestane da koristi tradicionalne vidove grejanja na čvrsta goriva.
Ugradnja krovnih solarnih panela trebalo bi da za četiri megavata poveća ukupnu instalisanu snagu postrojenja na obnovljive izvore energije.
Nedavno istraživanje Svetske banke u zemljama Zapadnog Balkana pokazalo je da se termoizolacijom zidova i krovova i zamenom prozora na porodičnim kućama mogu ostvariti uštede energije više od 50 odsto.
NATO intervencija nosi pečat gospodje Olbrajt
Premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je da "intervencija NATO-a pre 23 godine koja je imala za cilj zaustavljanje genocida nad kosovskim Albancima, nosi pečat preminule američke državne sekretarke Medlin Olbrajt".Kurti je zajedno sa predsednikom Skupštine Kosova Glaukom Konjufcom odao počast i položio cveće ispred biste Olbrajtove u centru Prištine.
Kurti je tom prilikom ocenio da se "politika, diplomatija i istorija teško mogu spojiti na savršeniji način od izuzetne ličnosti sekretarke Olbrajt".
"Njeno duboko znanje, oštar um, nepokolebljiva ljubav prema pravima i slobodama gradjana, njena orijentacija ka socijaldemokratiji, a takodje i njeno izuzetno poznavanje geopolitike, čine je ličnošću koja će još dugo uticati na politiku i upravljanja u Sjedinjenim Američkim Državama i na Kosovu, ali i u mnogim drugim zemljama sveta", rekao je Kurti.
Nećemo odustati od toga da se utvrdi odgovornost NATO za agresiju
Prvi na poslaničkoj listi koalicije Nada, general Božidar Delić izjavio je da ta koalicija "neće odustati od toga da se utvrdi odgovornost NATO alijanse za agresiju na našu zemlju".
"Gledajući dogadjaje u Ukrajini i ono što se dešavalo od 24. marta 1999, pa tih 79 dana, mogu da vam kažem da je naša generacija, makar u tome, osvetlila obraz srpskom narodu i nije obrukala pretke", rekao je Delić u Železniku, prenela je koalicija Nada.
Delić, koji je bio i komandant odbrane od pokušaja NATO kopnene invazije 1999. godine, naveo je da "svet nikada nije video takvu vojnu silu koja je udarila na nas, a mi smo se uspešno odbranili".
"Nismo bili pomereni ni za milimetar sa granice Srbije. Nećemo odustati od toga da se utvrdi odgovornost NATO alijanse za agresiju na našu zemlju i za posledice koje je imala po državu i narod", naglasio je Delić.
U Nišu protest zbog izgradnje parkinga kod škole Sveti Sava
Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika pozvala je gradjane Niša da se u subotu, 26. marta u 12 sati okupe na prostoru nekadašnjih teniskih terena u Parku Svetog Save, kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog planirane izgradnje parkinga na tom prostoru udaljenom samo 20 metara od Osnovne škole "Sveti Sava".
Gradjani su pozvani da se u subotu okupe kako bi se za taj prostor potražilo rešenje koje, kako je istaknuto u pozivu, neće ugroziti zdravlje i bezbednost dece.
Predstavnici grada Niša su u sredu obišli prostor na kojem su se ranije nalazili teniski tereni i balon sale za mali fudbal, povodom zvaničnog početka radova na izgradnji Humanitarnog parkinga sa 200 parking mesta.
Rečeno je da će humanitarni parking vrlo brzo biti završen i da će novac koji će vozači plaćati za parkiranje odlaziti za lečenje bolesne dece, a ne Parking servisu.
Stanovnici tog dela Niša su tokom zime potpisivali onlajn peticiju protiv izgradnje parkinga i najavili protest ukoliko peticija ne urodi plodom.
Oni su naveli da je izgradnja Humanitarnog parkinga odlična ideja, ali da ne treba da bude izgradjen u neposrednoj blizini škole i da dodatno zagadjuje vazduh, koji je u Nišu već veoma zagadjen.
Pokretači peticije kazali su za agenciju Beta da je izgradnja protivzakonita i da tom prostoru mora biti vraćena prvobitna namena, a to je park sa školskim poligonom za saobraćaj.
Jedan od sagovornika, koji je želeo da ostane anoniman zbog, kako je rekao, pritisaka koje trpi na poslu jer se protivi izgradnji parkinga, kazao je da je izmenama i dopunama Plana generalne regulacije područja Gradske opštine Medijana, definisana lokacija javnih garaža na prostoru izmedju škole Sveti Sava i Vizantijskog bulevara bez bilo kakve studije o proceni uticaja na životnu sredinu i zdravlje stanovništva.
On je dodao da je nakon usvajanja izmena i dopuna Plana generalne regulacije morao da bude uradjen urbanistički projekat, potom projekat i na kraju dobijena gradjevinska dozvola i odobrenje za početak radova.
"Svi ti dokumenti morali su da prodju javnu raspravu, od ranog uvida pa do javne prezentacije projekta, a toga nije bilo. Po zakonu mora da postoji tabla na prostoru gde se gradi, sa podacima šta se gradi, vreme početka i završetka radova, ko finansira i izvodi radove, a nema je", rekao je on.
Prema njegovim rečima, izgradnja parkinga je u suprotnosti sa Pravilnikom o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti osnovne škole, koji propisuje da školski objekat mora da bude udaljen od saobraćajnica i izvora buke najmanje 50 metara. Parking bi, kako je naveo, bio izgradjen na samo 20 metara od škole.
Rekordna dugovanja GSP Beograd
Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović izjavio je da se, prema poslednjem rebalansu poslovanja Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) Beograd, vidi da će dugovanja prema dobavljačima dostići 5,73 milijarde dinara do kraja ove godine.
Jovanović je u pisanoj izjavi ocenio da je to apsolutni negativni rekord.
"Ovakvim katastrofalnim poslovanjem GSP-a ne samo da se ugrožava javni prevoz u Beogradu, već se beogradska privreda vuče na dole, jer veliki broj privatnih preduzeća zavisi od urednih izmirivanja obaveza od strane GSP", kazao je on.
Kako je dodao, CLS je u novembru prethodne godine upozorio na dugovanja GSP koja su tada iznosila 4.84 milijardi dinara i ocenio je da najvažniji cilj nove gradske vlade u Beogradu mora da bude uvodjenje reda u javna komunalna preduzeća i sredjivanja javnog prevoza.
Dačićeve izjave o Ukrajini - nemoralna politička manipulacija
Ambasada Ukrajine u Srbiji saopštila je da su navodi lidera Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivice Dačića da nema dileme da je u ukrajinskoj krizi Srbija na strani Rusije - nemoralna politička manipulacija.
"Uvereni smo da političar pokušava da pusti mašti na volju. U stvari srpski narod, koji ima dugu tradiciju borbe za slobodu, ne može apriori da podrži delovanje pobesnelog režima (predsednika Rusije Vladimira) Putina koji je savremena reinkarnacija nacističkog režima Adolfa Hitlera", navodi se u saopštenju Ambasade Ukrajine.
U saopštenju se dodaje da Ambasada smatra "apsolutno nemoralnim pokušaje da se običnim građanima Srbije nametne podrška ubistvima ukrajinske dece, bombardovanju škola, bolnica, porodilišta i rušenju gradova i da se na taj način ukalja čast i dostojanstvo bratskom i slobodoljubivim srpskom narodu".
"Srpski narod je jasno odredio vektor svog kretanja. Narod države koja je kandidat za članstvo u EU ne može da podrži one koji u 21. veku nastavljaju delo Adolfa Hitlera, Josifa Staljina i Pol Pota i na taj način nipodaštava ideale evropske zajednice", navodi se.
Govoreći o situaciji Ukrajini Dačić je juče za TV Hepi rekao da nema dileme da je Srbija na strani Rusije navodeći da je, prema poslednjem istraživanju, u Srbiji šest dsto građana na strani Ukrajine, 40 odsto na strani Rusije, dok su ostali neopredeljeni.
"Srbija ne želi rat, ali na čijoj su strani simpatije, tu nema dileme. Putin je ujedinio Zapad protiv sebe, ali isto tako, Zapad je ujedinio Rusiju. Sada ih je tamo 70 odsto koji podržavaju rusku intervenciju. Stvara se jedna klima u Rusiji opravdanosti intervencije u Ukrajinu. Netačno je da bismo dobili nešto ako bismo bili protiv Rusije. Rusija će preživeti bez nas, ali mi ćemo izgubiti njihovu podršku. Ako njIh izgubimo, onda nemamo ničiju podršku", kazao je Dačić.
Delegacija Evropskog parlamenta posmatra izbore u Srbiji
Delegacija Evropskog parlamenta koju predvodi holandski poslanik Tajs Reten posmatraće izbore u Srbiji, objavila je na Tviteru Grupa Evropskog parlamenta za podršku demokratiji i koordinaciju izbora (DEG).
Pored holandskog socijaldemokrate, članovi Delegacije su i izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik (Evropska narodna partija), izvestilac iz senke za Srbiju iz grupe Obnovimo Evropu Klemen Grošelj, poslanik nemačkih demohrišćana (CDU) Sven Simon, poslanik grupe Evropskih konzervativaca i reformista iz Rumunije Kristijan Terhes i poslanik grupe Identitet i demokratija iz Slovačke Ivan David.Evropski parlamentarci boraviće u Srbiji od 1. do 4. aprila.
