Zabrinut sam zbog pretnji iz Prištine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je veoma zabrinut zbog, kako je rekao, pretnji koje dolaze iz Prištine, najave nasilnih akcija na severu Kosova i izostanka volje da se sprovede ono što je dogovoreno u okviru Briselskog sporazuma.
"Moja molba i Evropskoj uniji i Albancima je da povedu računa o onima koji svaki dan pričaju o ugroženosti a jedini cilj im je napad na Srbe i dodatni pritisak na njih. Kao i dalje akcije na severu (Kosova)", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da ih on moli da ništa ne čine jer je to veoma važno za stabilnost regiona, odnosno i za Srbe i za Albance.
"Važno je da sačuvamo mir", rekao je Vučić i dodao da je tu poruku preneo i specijalnom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku.
Na sednici Saveta bezbednosti UN prvi put nije bilo horske podrške Prištini
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je nakon sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), na kojoj je razmatran najnoviji izveštaj o radu UNMIK-a, da su mu "utisci sa sednice veoma jaki, jer nije bilo velikih izliva podrške Prištini".
Selaković je ocenio da je prvi put izostala horska podrška Prištini koja je ranije bila prisutna kod predstavnika onih država članica SB UN koje su priznale nezavisnost Kosova.
"Ovoga puta ne samo da nije bilo horske podrške i da je podrška bila u odredjenim slučajevima više nego mlaka, nego su gotovo sve do jedne članice, čak i one koje su Prištinu priznale, osudile odredjeno ponašanje Prištine, kao što je zabrana održavanja referenduma 16. januara o promeni Ustava Srbije, kao i predsedničkih i parlamentarnih izbora 3. aprila", kazao je šef srpske diplomatije, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova.
Prema Selakovićevim, rečima, podrška Srbiji svih članica SB UN koje nisu priznale nezavisnost Kosova bila je "više nego čvrsta", uključujući Indiju, Ganu, Brazil, Kinu i Rusiju.
Smrću direktora 'MB Namenske' umrla je i pravda za porodice poginulih
Udruženi sindikati Srbije "Sloga" saopštili su da je jutros, iznenadnom smrću direktora "MB Namenska" u Lučanima Radoša Milovanovića, "umrla i pravda za porodice tragično stradalih radnika pod njegovim višedecenijskim vodjenjem fabrike".
"Žao nam je što radničke porodice Milivojević i Ignjatović nisu dočekale pravdu, u slučaju koji bi u svakoj iole normalnoj evropskoj zemlji odavno bio rešen adekvatnom kaznom i smenom direktora državnog preduzeća koji je odgovoran za smrt gotovo 18 radnika u Namenskoj industriji 'Milan Blagojević' koju je on, nažalost, pod veoma sumnjivim okolnostima i mimo svih zakona vodio i u osmoj deceniji života", navodi se u saopštenju.
Iz Sindikata "Sloga" navode da se nadaju "da će drugi akteri koji su podržavali Milovanovića i koji su sa njim saučestvovali u zločinu prema radnicima, na bilo koji način, krivično odgovarati pred sudom i da se ovim neće staviti tačka na slučaj koji je pokazao svu trulež pravosudnog sistema prema običnom čoveku, pre svega, radniku".
Direktor "MB Namenska", Radoš Milovanović, preminuo je od posledica infarkta.
Njemu je sudjeno za smrt dvojice radnika "Namenske" Milomira Milivojevića (25) i njegovog kolege Milojka Ignjatovića, koji su preminuli od povreda zadobijenih u požaru u priručnom magacinu fabrike, 14. jula 2017.
Folksvagen ne planira otvaranje pogona u Srbiji
Kompanija "Folksvagen" trenutno ne planira da otvaranje proizvodnog pogona u Srbiji, izjavio je za današnji broj lista "Poliotika" direktor za komunikacije automobilskog giganta Robin Ašhof, povodom spekulacija u domaćim medijima da se sa ovim nemačkim proizvodjačem razgovara o otvaranju fabrike u Srbiji.
List podseća da srpski zvaničnici trenutno pregovaraju sa dva proizvodjača automobila da u Srbiji otvore proizvodnju što je u javnosti ponovo vratilo u igru "Folksvagen" sa kojim je pre pandemije bilo reči o eventualnom otvaranju fabrike u Å umadiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovoga puta nije otkrio imena, već je samo naveo da se sada razgovara jednim svetskim i jednim evropskim proizvodjačem.
Kako je naveo list, "Folksvagen" je 2019. bio u potrazi za novom lokacijom za fabriku u kojoj bi proizvodio "pasat", "super b" i "škodu", a za investiciju od 1,3 milijarde evra borilo se više zemalja regiona - Srbija, Rumunija, Bugarska i Severna Makedonija.
Izbor je ipak zbog veličine tržišta pao na Tusrku, od koje je nemečka kompanija ubrzo odustala zbog pada tražnje za novim automobilima, uzrokovanog pandemijom virusa korona, te odlučio se za proizvodnju električnih automobila u Kini.
I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kazao je za "Politiku" da je u ovom trenutku malo verovatno da će "Foklsvagen" u Srbiji pokrenuti proizvodnju autombila, napominjući da ne zna sa kim je predsednik Srbije razgovarao i kakvim informacijama raspolaže.
"Uzimajući u obzir sa kakvim problemima se suočava automobilska industrija u Nemačkoj, nisam siguran da neko trenutno razmišlja da negde dislocira fabriku. Naravno, možda se misli o skraćenju lanca snabdevanja i u tom slučaju bi kod nas mogli da proizvode neke komponente, ali da se sklapaju vozila, male su šanse", rekao je on i dodao da uopšte ne očekuje da Srbije dobije fabriku, tipa "Fijat", da ovde sklapa automobile.
Savić je ukazao i da je brodski prevoz sve skuplki, pa ono što dobijaju u Kini zbog jeftine radne snage možda bi mogli izgubiti na prevozu, pa bi to mogao da bude razlog zbog čega neka fabrika odluči da dodje u Srbiju.
Vulin zloupotrebljava sajt MUP-a i funkciju ministra
Forum za bezbednost i demokratiju (FBD) je oštro kritikovao način na koji je Aleksandar Vulin, "kao manjinski koalicioni partner vlasti", plasirao političku izjavu, navodeći da je to zloupotreba internet stranice Ministarstva unutrašnjih poslova i funkcije ministra.
FBD je u saopštenju istakao da "ono što je najspornije" u izjavi Vulina nije njen sadržaj koji, "polazeći od toga ko izjavu daje, nije ni mogao biti drugačiji", već način na koji je ta izjava plasirana u javnost. Navedeno je da Vulin poruku plasirao kao manjinski koalicioni partner vlasti "i da njom direktno vrši pritisak na formiranje i politiku buduće vlade".
Ukazano je da on "to ne čini kao predsednik stranke, već sa pozicije ministra u tehničkom mandatu", te ocenjeno da "time Vulin direktno zloupotrebljava društvenu i medijsku vidljivost MUP". FBD smatra i da plasiranje izjave Vulina "predstavlja krunski dokaz da u ovom izuzetno politički delikatnom trenutku po Srbiju on ne može i ne sme biti u razmatranju za člana buduće vlade ili u državnoj službi", ukoliko Srbija nastavlja svoj put ka EU.
Ova reakcija FBD je na Vulinovu izjavu da "nema boljeg načina da Srbija shvati da joj nije mesto u Evropskoj uniji od politike poslanika Evropskog parlamenta (EP)". U saopštenju MUP-a je preneta Vulinova izjava, povodom vesti da će EP usvojiti Rezoluciju kojom će od Srbije tražiti da uvede sankcije Rusiji, i poziv poslanicima Evropskog parlamenta "da nastave s politikom ucenjivanja i pritisaka prema Srbiji".
Kafići se ne sele iz niške Tvrdjave
Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski izjavila je da kafići neće biti iseljeni iz niške Tvrdjave, što su informacije koje su se pojavile u javnosti, već da prazni lokali koji postoje u Tvrdjavi više neće biti izdavani ugostiteljima, nego zanatlijama.
Ona je kazala da su pojedine izjave predstavnika grada o izdavanju lokala pogrešno protumačene, tako da su ljudi pomislila da će kafići biti iseljeni.
"Pored ulaza u Tvrdjavu, sa leve strane, imamo muzej Nišvila i dva ili tri ugostiteljska objekta, a potom šest praznih gradskih lokala. Ti lokali su ranije davani u zakup ljudima koji su se bavili ugostiteljstvom, ali tako neće biti ubuduće. Ponudićemo ih zanatlijama", izjavila je Sotirovski u jutarnjem programu Niške televizije.
Sotirovski je rekla da će ljudi koji se bave ugostiteljstvom, nastaviti i dalje to da rade, ali možda uz neke dodatne uslove, poput obavezivanja da imaju iste suncobrane ili da uklone frižidere i klima uredjaje.
"Pitaću nadležne zbog čega su dozvolili da ugostitelji buše zidine i postavljaju klime i da postavljaju različite suncobrane. To je sada jedan čitav vašar u Tvrdjavi", istakla je Sotirovski.
Ona je naglasila da Tvrdjava mora da se "umije" i da ima domaćina koji će o njoj brinuti.
Dodala je da grad razmišlja o tome da Trustička organizacija Niša brine o Tvrdjavi, ali tek nakon izmene sistematizacije tog preduzeća i formiranja novih radnih jedinica.
Kurtijeva vlada ne daje prioritet dijalogu
Izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon izjavila je da aktuelna Vlada na Kosovu ne daje prioritet dijalogu sa Srbijom, prenose prištinski mediji.
"Nažalost, uprkos novoj energiji stvorenoj imenovanjem izaslanika EU za dijalog (Miroslav Lajčak), s očajem saznajem da olakšan dijalog Kosova i Srbije, koji ostaje preduslov za integraciju Kosova u EU, nije prioritet aktuelne Vlade", rekla je ona u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta koji je razmatrao nacrte izveštaja i rezolucija o Kosovu i Srbiji.
Fon Kramon je dodala da bi dijalog trebalo da postane prioritet i da Kosovo mora da ima koristi od novog zamaha saradnje sa SAD i EU.
"Dijalog treba da postane politički prioritet i ne želimo da Kosovo ključni medjunarodni partneri vide kao manje konstruktivnu stranu u dijalogu. Umesto toga, želimo da Kosovo učini dalji korak u konkretizaciji postignutih sporazuma o energetici, registarskim tablicama vozila i nestalim licima. Kosovo mora dalje da koristi novi prozor mogucÌnosti sa svojim saveznicima dok postoji puna transatlantska saradnja za dijalog", poručila je fon Kramon.
Vučić uručio orden predsedniku Evrodžasta Ladislavu Hamranu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je u Beogradu Orden srpske zastave drugog stepena predsedniku Evropske agencije za saradnju u krivičnim stvarima Evrodžast (Eurojust) Ladislavu Hamranu.
Hamran je orden, na predlog glavne tužiteljke Srbije Zagorke Dolovac, dobio za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje Srbije sa Evrodžastom.
"Prevedeno na svakodnevni rečnik i na konkretna dela te reči sažimaju Vaš doprinos našoj zajedničkoj borbi protiv organizovanog kriminala koji ne poznaje granice", rekao je Vučić u obraćanju na ceremoniji uručenja ordena.
Odlikujući Hamrana, dodao je Vučić, Srbija odaje priznanje i svim državama članicama Evrodžasta zbog visokog stepena saradnje i razumevanja u borbi protiv medjunaordnog organizovanog kriminala.
Hamran je u Predsedništvu Srbije izjavio da je ovo emotivan trenutak za njega i da je duboko dirnut zbog odlikovanja.
Tokom saradnje Srbije i Evrodžasta, dodao je, upoznao je sa izuzetnim profesionalcima "čija su srca kucala za Srbiju i za pravdu".
"Delimo iste vrednosti i uverenja da samo zajedničkim radom možemo da napravimo trajni uticaj u borbi protiv prekograničnog kriminala. Naši nedavni rezultati u visoko profilisanim slučajevima pokazuju da smo učinili pravu stvar", rekao je u obraćanju i dodao da je ovo tek početak.
Srbija nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji sa Evrodžastom 2019. godine može da učestvuje u razmeni podataka o ličnosti i dokaza sa tužiocima i istražiteljima iz čitave Evrope.
Hamran (49), koji je pre dve godine reizabran za predsednika Evrodžasta, javni tužilac iz Slovačke sa preko dvadeset godina iskustva, posebno u predmetima koji se odnose na privredni kriminal, korupciju i povraćaj imovine.
