Sava centar je prodat a preduzeće i dalje troši novac iz budžeta
Opštinski odbor Demokratske stranke Novi Beograd upozorio je na nenamensko trošenje sredstava iz budžeta grada jer će "nepostojeće" Javno preduzeće Sava centar samo u 2022. godini koštati gradjane Srbije 98 miliona dinara.
"Na Novom Beogradu nije uradjen nijedan infrastrukturni projekat u poslednjih deset godina, dok je za taj isti period 'Sava centar' napravio gubitke u vrednosti od preko 20 miliona evra", naveo je DS. U saopštenju podsećaju da je "Sava centar" prodat u novembru 2020. godine, ali javno preduzeće čija je praktično jedina svrha bila upravljanje ovim objektom, i dalje postoji i gomila dugove.
"Prema zvanično objavljenim podacima, 'Sava centar' koji tokom 2021. nije imao nikakve poslovne aktivnosti, je u gubitku od skoro 1,3 milijarde dinara, dok za poreze koje ne plaća godinama duguje 1,2 milijarde dinara.
Kada se uzmu u obzir subvencije koje su tokom prošle godine dobili iz džepova gradjana u iznosu od više od 140 miliona dinara i planirani gubitak za 2022. od skoro sto miliona, dolazimo do zaključka da je minus JP 'Sava centar' 2,7 milijardi dinara ili skoro 23 miliona evra", saopštio je DS uz ocenu da je to za čak 23 procenta više od cene za koju je objekat prodat.
Opštinski odbor DS Novi Beograd je istkao da "preduzeće koje već dve godine ne planira nikakve poslovne aktivnosti i duguje basnoslovan novac, planira u svom budžetu da gradjani mesečno izdvajaju po 30.000 dinara za kafanske račune koje pravi rukovodstvo, dok je prosečna plata zaposlenih čak 140.000 dinara".
Gotovo 75 odsto novca za civilno društvo i medije
Od ukupno 15,5 milijardi dinara državnog novca potrošenog na javne konkurse, gotovo 75 odsto potrošeno je na sektore civilnog društva i medija, dok kultura i omladina dele ostatak novca, zaključak je izveštaja "Javno o javnim konkursima".
Taj izveštaj, koji su sačinili BIRN i Gradjanske inicijative, pratio je potrošnju državnog novca od 2019. do 2021. i pokazao da je utrošeno 15,5 milijardi dinara na 1.729 javnih konkursa i 34.830 projekata.
Novinarka BIRN Tanja Maksić kazala je novinarima u Beogradu da se konkursne prakse gotovo ne menjaju, već da se nasledjeni problemi prenose iz godine u godinu.
"Broj organizacija koje se ponavljaju svake godine je 3.291", rekla je Maksić i dodala da je ukupan broj nosilaca projekata 639, a broj onih koji se ponavljaju iz godine u godinu je 96.
Kako je kazala, razlika izmedju najskupljih i najjeftinijh projekata je drastična - deset najskupljih projekata koji zajedno vrede nešto preko milijardu dinara, stoje nasuprot gotovo 13 hiljada projekata koji su pojedinačno finansirani sa manje od 100.000 dinara.
Prema njenim rečima, ubedljivo najveći dobitnik na konkursima je novosadski omladinski savez - OPENS čiji projekti ukupno vrede gotovo 183 miliona dinara, što čini nešto više od 10 odsto svih sredstava opredeljenih za mlade.
"Projekti za mlade, slično sektoru kulture, ne finansiraju se isključivo kroz omladinske sektore, jedan deo projekata, najmanje 650 takvih, finansirano je kroz konkurse civilnog sektora", rekla je Maksić.
Neki od uočenih nedostataka pokazuju da, kako navodi Maksić, 4.210 projekata nema naziv, a više od 300 njih ima u nazivu "redovan rad", dok je 46 projekata usmereno isključivo na gradjevinske radove, što nije u skladu sa pravilima konkursa.
U medijskom sektoru je za tri godine utrošeno 5,2 milijarde dinara na 466 konkursa i 7.324 projekta.Maksić je kazala da su najskuplji projekti dodeljeni televizijskim stanicama, a posebno onim čija je uredjivačka politika naklonjena vlasti.
Izveštaj je pokazao i da je smanjen trend finansiranja tabloida, što je Maksić ocenila kao napredak ali je dodala da je neophodan prestanak finansiranja tabloida državnim novcem.
U okviru civilog sektora petina registrovanih organizacija dobija novac na javnim konkursima u četiri posmatrana sektora, kazala je novinarka BIRN.
Ona je dodala da je podrška velikom broju projekata malim iznosima glavna odlika finansiranja, jer od oko 18 hiljada podržanih projekata u tom sektoru čak 12 hiljada ne prelazi 100 hiljada dinara.
U civilnom sektoru je dodeljen 18.501 projekat, preko 954 konkursa a utrošeno je 6,6 milijardi dinara.
Govoreći o podacima o projektima u okviru kultrure, Maksić je kazala da je gotovo osam hiljada projekata posvećenih kulturi ali da je jedan deo projekata finansiran i kroz konkurse civilnog društva.
U tom sektoru utrošeno je 2,6 milijardi dinara na 7.934 projekta.Najmanji broj projekata dodeljen je sektoru omladine - 1.071 i utrošena je milijarda dinara.
Milorad Grčić sporazumno prekinuo radni odnos i napustio EPS
Donedavni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Milorad Grčić sporazumno je prekinuo radni odnos u ovom javnom preduzeću, preneo je portal "Novosti".
Kako se podseća, on je ostavku na mesto direktora EPS-a podneo početkom godine, u medjuvremenu je vodio kancelariju za saradnju sa lokalnim zajednicama u ovom preduzeću, da bi i definitivno napustio EPS.
Grčić je podneo ostavku nakon problema i više incidenata u elektroenergetskom sistemu, do kojih je došlo u decembru i januaru.
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije je u januaru podnelo prijavu protiv bivšeg direktora EPS-a, a tada je ministarka Zorana Mihajlović kazala da svi koji su bili učesnici incidenata i problema u energetskom sistemu moraju da polože račune, jer je reč o nacionalnom i državnom interesu.
"Oni su obmanjivali državu i govorili kako su spremni za zimu, a sa prvim snegom je došlo do kolapsa", rekla je tada Mihajlović.
Na Kosovu 49 odsto studenata nema posla nakon završetka studija
Predstavnik Organizacije za unapredjenje kvaliteta u obrazovanju (ORCA) Dibran Hodža rekao je da 49 odsto studenata na Kosovu, po završetku fakulteta, ne može da se zaposli.
Hodža je rekao da taj podatak pokazuju istraživanja i dodao da Ministarstvo prosvete ne radi dovoljno na reformi obrazovanja, prenose prištinski mediji.
"Na Kosovu ima 95.000 studenata, oko 43.000 na državnim univerzitetima. Nikada nije postojao odgovarajući pristup obrazovanju, jer se školarine smatraju simboličnim, a ono što nam treba su laboratorije i prostori na fakultetima. Ako univerziteti ne uspeju da dokažu svoje postojanje i naprave promociju kroz realizaciju diplome, onda neka se zatvore", rekao je on.
Po njegovim rečima, trebalo bi ispitati privatne univerzitete.
"Uzeli smo uzorke s nekih univerziteta i vidimo da na nekim programima ima viška. Svake godine se upiše oko 800 studenata prava. Potrebno nam je više programera", rekao je Hodža.
Naglasio je da na Kosovu ne postoji opšta politička volja da se obrazovanje smatra prioritetom društva, i dodao da bi reforma trebalo da bude radikalnija. Takodje je istakao da se u sektoru obrazovanja treba proglasiti vanredno stanje, jer je stanje u školama alarmantno.
