Docent Fakulteta političkih nauka Biljana Đorđević ocenila je da Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, koji će krajem meseca biti pred poslanicima, predstavlja "pokaznu vežbu" kako će ga režim na čelu sa Aleksandrom Vučićem ubuduće zloupotrebljavati da menja uređenje vlasti, i pozvala da se povuče iz procedure i organizuje ozbiljna javna rasprava.
"Imamo razloga da verujemo da će ne samo nadolazeća promena u oblasti pravosuđa, kojima se izvršna i zakodavna vlast ne odriče direktnog političkog uticaja na izbor sudija i tužilaca, već i neke naredne ustavne promene ići u smeru demontaže čak i ovakve fasadne demokratije", rekla je na konferenciji za novinare Đorđević, koja je članica Malog veća Ne davimo Beograd.
Kako je navela, jedna takva izmena Ustava u budućnosti bi mogla da se odnosi na povećanje broja mandata predsednika Republike, s obzirom da Vučić prema sadašnjem Ustavu može da se kandiduje za ovu funkciju još samo jednom.
Ona je rekla da se ovaj zakon, koji ukida cenzus, donosi bez javne rasprave, stupa na snagu dan nakon objavljivanja, uz najavu raspisivanja ustavnog referenduma već nekoliko dana nakon toga.
"Pozivamo ovu vlast da nam dokaže da su naše sumnje neopravdane - da dramatične promene uređenja vlasti u bliskoj budućnosti nisu njene krajnje namere i to tako što će obustaviti galopirajući autokratski legalizam i neće u trku usvajati ovakav Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi niti će na ovakav način raspisivati ustavni referendum", poručila je Đorđević.
On je naglasila i da je važno da građani shvate koliko je ključno da se na narednim izborima promeni sastav Skupštine Srbije tako da sadašnja vlast nema dvotrećinsku većinu u njoj.
Na pitanje koje sve teme može da obuhvati referendum, profesorka Univerziteta Union, članica Pravnog tima Ne davimo Beograd Jelena Jerinić rekla je da kad je u pitanju lokalni referendum tu dolaze u obzir sve odluke koje inače donosi Skupština opštine ili grada.
"To mogu biti i nekakvi planski dokumenti, odluke koje se tiču sprovođenja konkretnih projekata na nekoj užoj teritoriji, što prolazi ispod radara, jer je u fokusu ustavni referendum", rekla je Jerinić.
Kako je navela, "o tome je bilo reči u javnosti, čule su se neke ideje šta bi moglo da se pojavi na teritoriji nekih opština u vezi sa nekim projektima kao što je Rio Tinto ili drugi"
"Naravno, to su samo nagađanja ali da je moguće - jeste", objasnila Jerinić.
Profesorka ustavnog prava Univerziteta Union, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Violeta Beširević istakla je da predviđene promene Ustava ne otklanjaju uticaj politike na pravosuđe jer iako se neki postojeći kanali za to uklanjaju, kao što je prvi izbor sudija u Skupštini Srbije, otvaraju se novi.
"Država se neće odreći uticaja na rad tužilaštva koje u ovim izmenama nije zamišljeno kao samostalno i nezavisno, bez čega nema ni nezavisnih sudova. Jer, u našem sistemu, tužilaštvo odlučuje o istrazi i da li će biti pokrenuta", naglasila je Beširević, napominjući da parlament treba da odražava politički plularizam u društvu, ali da to u Srbiji očito nije tako.
