Srbija kao zemlja kandidat za EU neće glasati na izborima za Evropski parlament kasnije ove nedelje ali je njihov rezultat za Beograd važan u svetlu buduće politike proširenja.
Iako se ne očekuje da Brisel napusti tu politiku, njeno usporavanje, makar u ovoj, izbornoj godini, čini se izvesnim, ocenili su stručnjaci u razgovoru za agenciju Beta i portal Euraktiv Srbija.
Ono što posebno interesuje Srbiju jeste ko će posle evropskih izbora biti novi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost posle Federike Mogerini koja sada posreduje u dijalogu Beograda i Prištine i da li će nova Evropska komisija imati komesara isključivo za proširenje ili će ta politika biti pridodata nekom drugom resoru.
Iako se na izborima očekuje jačanje desnice, u Beogradu smatraju, na osnovu objavljenih rezultata istraživanja, da će u Evropskom parlamentu i dalje dominirati tradicionalne partije koje će samim tim odlučujuće uticati na izbor nove Evropske komisije.
Tu je i pitanje političke orijentacije budućih čelnika ali će odgovore na ta pitanja Srbija morati da sačeka do jeseni, do formiranja nove Komisije.
Uticaj izbora za EP na Srbiju i Zapadni Balkan već se vidi kroz odlaganje objavljivanja godišnjeg izveštaja o napretku sa aprila za kraj maja, posle izbora.
"Izbori za Evropski parlament su politiku proširenja gurnuli na marginu, o njoj se ili ne govori uopšte ili se stavlja na čekanje sve dok se EU iznutra ne reformiše... Dinamika procesa pristupanja Srbije i drugih kandidata će ove godine biti usporena", ocenila je za Betu i Euraktiv generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Suzana Grubješić.
Da izbori za Evropski parlament kratkoročno utiču na celokupan proces proširenja, ukazuje i ambasador u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Duško Lopandić koji kao dokaz za to, uz odlaganje izveštaja o napretku, ukazuje i na "odnos pojedinih lidera članica EU o tome da se tema proširenja 'skloni' sa zvanične debate pojedinih institucija EU, uključujući raspravu Evropskog saveta o strategiji EU do 2024. godine".
Programska menadžerka Centra za evropske politike (CEP Beograd) Sena Marić napominje da, kada je u pitanju politika proširenja, Evropski parlament nema formalnih nadležnosti u procesu pristupanja, već na samom kraju, kada treba zajedno sa Savetom da ratifikuje Sporazum o pristupanju, ali da može da utiče na tu politiku svojim neobavezujućim rezolucijama.
"Pozitivan uticaj na proces pristupanja Srbije u EU bi imali novoizglasani evropski poslanici koji bi se u okviru svojih mandata zalagali za veći angažman i bržu integraciju Srbije i regiona u EU, kroz popularisanje te teme u diskusijama EP, povećanjem interakcije sa predstavnicima drugih evropskih institucija i Srbije i sl", rekla je Marić agenciji Beta i Euraktivu.
Ona je ukazala i da će početak narednog saziva EP obeležiti izglasavanje Višegodišnjeg budžetskog okvira EU za period 2021-2027, u okviru kojeg je i Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA III), čiji je Srbija korisnik.
"U tom pogledu, evropski poslanici mogu biti uticajni u finalizaciji tog aranžmana, u smislu modaliteta korišćenja ovog fonda i njegovog sadržaja, kao i krajnjeg finansijskog iznosa", rekla je Marić komentarišući značaj evropskih izbora za Srbiju.
Kada je reć o očekivanom jačanju ultra desnice, Lopandić smatra da bi to moglo "donekle" da utiče na agendu EP i indirektno na proces proširenja, ali ne i suštinski, imajući u vidu da na taj proces u prvom redu utiču članice i Komisija a ne Parlament.
Istovremeno je Sena Marić mišljenja da bi, ukoliko bi izbore obeležio opšti trend jačanja desničarskih partija, to moglo da ugrozi evrointegracije Srbije, budući da bi za države članice takav ishod predstavljao signal da temu proširenja u potpunosti marginalizuju i posvete se unutrašnjoj konsolidaciji.
"Drugim rečima, države članice bi pod pritiskom domaćeg javnog mnjenja bile primorane da politici proširenja daju manji značaj, što se može negativno odraziti na dalji proces pristupanja Srbije", istakla je Marić.
Ona je ukazala da dobar rezultat ekstremnih i populističkih opcija može da ima posledice i na institucionalna rešenja, odnosno da dovede do toga da u okviru nove Evropske komisije ne bude određena posebna direkcija za proširenje.
"Takav ishod bi poslao političku poruku da proširenje nije značajna tema za naredni saziv institucija EU i samim tim proizveo negativne posledice za dalji proces evrointegracija Srbije", ocenila je Sena Marić.
Gledano na duži rok, odustajanje EU od politike proširenja se ne očekuje.
"Dugoročno očekujem da proširenje ostane značajna tema EU u narednim godinama, kao i da sam proces u odnosu na Zapadni Balkan dobije novi podsticaj, jer to je u logici dugoročne potrebe EU da održi svoj značaj i uticaj na evropska i šira zbivanja", rekao je Lopandić za Betu i Euraktiv.
Ono što je izvesno, jeste da Srbija neće učestvovati ni na sledećim izborima za EP, 2024. godine. Naime, Strategijom EU za Zapadni Balkan usvojenom pre nešto više od godinu dana 2025. je navedena kao moguća godina za ulazak u EU Srbije i Crne Gore, pod uslovom da pre toga budu ispunjeni svi preduslovi za članstvo.
S obzirom na dosadašnji tempo pregovora o članstvu i zastoj u normalizaciji odnosa s Kosovom, 2025. u ovom trenutku ne deluje kao preterano realna godina ulaska Srbije u EU.
