Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović ocenila je da nova finansijska pomoć države od 60 evra za sve punoletne građane Srbije i 110 evra za penzionere, neće dati željene efekte u rastu bruto društvenog proizvoda (BDP), a ni u povećanju naplate poreza na dodatu vrednost."Zašto da po 60 evra dobije i prosjak iz Mirijeva i neki tajkun poput Miroslava Miškovića? Ako država nije u stanju ni socijalne karte da napravi, pa da za lekove ili pelene dobiju pare oni kojima je pomoć stvarno potrebna, nego se sve to baca u etar, onda u ovoj državi nešto ozbiljno nije u redu", rekla je Popović u intervjuu za portal UGS Nezavisnost.
Na pitanje da li će novi paket pomoći privredi za ublažavanje posledica pandemije, od tri polovine minimalca za svakog zaposlenog, imati efekta, ona je rekla da ta mera ima smisla i dobro se pokazala.
"Kao što su se dobro pokazale mere odlaganja dospelih plaćanja, jer privreda u ovakvoj krizi teško da može da nastavi sa radom, pogotovo ako iz sve manjeg prihoda mora da vraća sve veće, nagomilane dugove. Ovakve mere primenjuju se i u drugim zemljama, i pokazalo se da su veoma korisne", rekla je Popović.
Ona je kazala da problem države Srbije nije toliko u tome koliko troši, već u koje svrhe troši.
"Jedno od ogromnih izdvajanja iz budžeta su penzije, što svakako ne možemo da smanjimo ili ukinemo. Ali možemo drugo – poput finansiranja gubitaka u javnim preduzećima, što se u velikoj meri odnosi na zloupotrebe vladajuće partije, i ove, i onih pre nje, čemu se još uvek nije stalo na put", navela je Popović.
Dodala je da je NIS do 2008. godine bio najveći gubitaš u srpskoj privredi – dok nije prodat ruskom Gaspromu, a od te godine je najuspešnija firma u Srbiji zato što nijedna partija više nije imale pristup novcu te firme.
"Ako se zemlja zadužuje da popuni partijsku kasu, ili da koristi državni novac kao kasu za finansiranje večite predizborne kampanje - to je katastrofa", upozorila je Popović i istakla da ako je kamatna stopa na državni dug veća od stope privrednog rasta – onda je dug eksplozivan.
To znači, kako je objasnila, da će zemlja u toj situaciji biti sve siromašnija, odnosno da će otplata duga pojesti sutrašnji skromni privredni rast.
"Da bismo pospešili privredni rast, ostaje jedan način, a to su – privatne investicije. A njih nema, jer u Srbiji nema zaštite svojinskih prava, pa naši ljudi radije ulažu u Mađarsku ili Slovačku nego u Srbiju, a najbolji odlaze zauvek. I dok ne počne da funkcioniše zaštita svojinskih prava – ništa od visokog privrednog rasta", smatra Popović.
Na pitanje da li postoji opasnost da javni dug u skorijem periodu premaši godišnji BDP, ona je rekla da takva opasnost, srećom, za sada ne postoji.
"Nije dug najveća opasnost za neku zemlju. Najveći problem je ako se javi kombinacija: visok i nepovoljan dug – i spor privredni rast. Čak su i mere koje preuzima sadašnja vlast – da se zadužuje po niskoj kamatnoj stopi i tim novcem vraća ranije dugove sa visokom kamatnom stopom – zaista dobre i pametne", rekla je Popović.
