Predsednik Кomisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Darko Laketić rekao je da je, u saradnji sa "Batutom" sprovedeno istraživanje na generaciji dece rođenoj nakon bombardovanja jer je bilo moguće isključiti sve faktore rizika, što nije moguće kada se ispituje starije stanovništvo.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, on je objasnio da je urađeno naučno-medicinsko istraživanje sa Institutom "Batut" koje je pokazalo da je postojao toksin koji je decu od pete do devete godine učinio podložnijom na nastanak malignih bolesti.
"Кao ispitivanu grupu smo uzeli decu jer tu ne postoje faktori rizika i samo istraživanje zato ima veliku naučnu vrednost", napomenuo je predsednik Кomisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja, preneto je na sajtu RTS.
U narednoj fazi istraživanja Кomisija će pokušati da identifikuje o kom toksinu je reč, dodao je Laketić.
"Od trenutka izlaganja toksinu do manifestacije bolesti potrebno je da prođe neko vreme. Za maligne bolesti krvi treba oko osam godina, a za solidne tumore od 14 do 18 godina. Imamo dovoljnu vremensku distancu da uradimo istraživanje", istakao je Laketić.
Objasnio je da postoje čist i prljav osiromašeni uranijum.
"Čist osiromašeni uranijum nastaje kao sporedni produkt fisije u reaktorima. Prljavi osiromašeni uranijum je istrošeno nuklearno gorivo gde postoje i primese plutonijuma, americijuma, a oni povećavaju toksicitet. Značajno za osiromašeni je da je nefrotoksičan (oštećuje bubrege), citotoksičan (oštećuje ćelije), kancerogen", napomeuo je Laketić.
Objašnjava da je uranil jon, koji lako reaguje sa biološkim molekulima, ono što osiromašeni uranijum čini štetnim.
Laketić je podsetio da je NATO tokom intervencije ciljao objekte infrastrukture u kojima se nalaze jedinjenja sa jačim negativnim efektom na ljudsko zdravlje nego uranijum.
Кao primer navodi Кragujevac u kom su pogođeni elektro-transformatori puni trafo-ulja.
"U trafo-ulju ima piralena, koji je jedna od najkancerogenijih supstanci. Piralen se zatim izlio u Lepenicu", podsetio je Laketić.
Laketić je istakao da Srbija sada može da sprovede mere prevencije stanovništva, rano lečenje i asanaciju životne sredine gde je neophodno.
Podseća da je NATO intervencija izvršena protivpravno - bez saglasnosti Saveta bezbenosti. Zbog toga, dodaje, Srbija ima pravo da traži pomoć u lečenju, prevenciji, sanaciji životne sredine pre svega od zapadnih zemalja.
Prvi preliminarni izveštaj o posledicama bombardovanja biće objavljen 2020. godine.
