Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je da bi budući status Kosova bio mnogo lakše definisan da su pregovori započeti pitanjem imovine, kao i da Beograd ne treba da prekine dijalog sa Prištinom.
Komentarišući pisanje prištinske štampe da je kosovsko političko vođstvo odbacilo razmenu teritorija u nastavku dijaloga sa Beogradom, on je izjavio i da pregovore ne treba nastaviti "samo da bi drugoj strani bilo prepušteno sve što traži".
Milivojević je rekao da smatra da je u slučaju odbacivanja razgraničenja druge strane po sredi verovatno "kratak spoj" u komunikaciji koalicionih partnera u Prištini.
On je ocenio da je u interesu Beograda, Prištine i Brisela da se pregovara o pitanju imovine, i dodao da bi u slučaju da su pregovori počeli od tog pitanja "sada lako došlo do odgovora na to kakav budući status Kosovo treba da ima".
On je kazao i da smatra da je srpska strana 2013. godine požurila sa potpisivanjem prvobitne verzije Briselskog sporazuma i da se u toj verziji "ni na jednom mestu ne spominje država Srbija, nego samo država Kosovo".
"Nijednom rečju se za proteklih šest godina nije govorilo o imovini, osim o parcijalnim pitanjima, kao kada je albanska strana pokušavala da izdejstvuje međunarodni (pozivni) broj, kada je na faktički nelegalan način pokušala da izvrši transformaciju svojine ski-centra "Brezovica", kada pokušava silom da ujedini bivši kombinat Trepča ili kada se govori o tome čije su (jezero) Gazivode", naveo je Milivojević.
On je dodao i da se nigde ne spominje da je trećina jezera Gazivode na teritoriji centralne Srbije i da niko nije postavio pitanje imovine građana Srbije na Kosovu i Metohiji.
"Niko ne postavlja pitanje države Srbije i imovine Srpske pravoslavne crkve (SPC) i drugih verskih zajednica na toj teritoriji.
Podsetiću da je bivša komunistička vlast nasilno nacionalizovala imovinu. SPC, Islamska zajednica i Katolička crkva imovinu nisu dale dobrovoljno, to je neko oteo. A ako je to neko oteo, u demokratsko vreme, kako god da se država zove, to treba da se vrati", kazao je Milivojević.
Po njegovim rečima, način na koji funkcioniše koaliciona vlast Tači-Haradinaj predstavlja "obrazac demokratskog ponašanja", s obzirom da na Kosovu "niko bez mandata skupštine ili koalicionih partnera ne može da pregovara o budućem statusu".
"Kod nas je to moguće, da neko ko nije premijer, ko je predsednik Srbije koji po Ustavu ima ceremonijalne ingerencije, može da pregovara a da o tome ne izveštava Skupšinu što je njegova zakonska obaveza, niti šta je dogovoreno, niti o tome da izveštava javnost, nego da umesto toga, o tome izveštava sina Džordža Soroša", navodi Milivojević.
On je ocenio i da vlasti u Srbiji smatraju da je jedino rešenje razgraničenje, odnosno razmena teritorija i da sve koji smatraju da to nije najbolje rešenje optužuje za "destabilizaciju i ratno huškanje".
"Zamrznuti konflikt nije rat. Dijalog može da traje i 100 godina. Imate primer Kipra koji je 40 godina u zamrznutom konfliktu, Kine i Tajvana koji se međusobno ne prizanju, ali im to ne smeta da funkcionišu normalno, u ekonomskom i svakom drugom smislu. Ovde se građanima preti zamrznutim konfliktom, a istovremeno se pregovara o nečemu što nije po ukusu ogromne većine građana Srbije", rekao je Milivojević.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je izjavio da su se na sastanku kod predsednika Kosova Hašima Tačija dogovorili da u finalnom delu procesa normalizacije odnosa sa Srbijom ne može biti reči o razmeni teritorija, javili su prištinski mediji
