Ekološki ustanak apelovao je na nadležne da se ustanovi Apoteka "Beograd" obezbede uslovi da nesmetano obavlja svoju delatnost, odnosno da se zaposlenima redovno isplaćuju zarade, koje mesecima unazad značajno kasne.
U suprotnom će, kako su naveli iz Ekološkog ustanka, ustanova od koje direktno zavisi zdravlje mnogih Beograđana ostati bez kadra i "biti lak plen lovaca u privatizacijskom mulju".
"Zato je potrebno da Republički fond za zdravstveno osiguranje i grad Beograd, kao osnivač Ustanove, što pre nađu održivo rešenje koje bi 'Apoteku Beograd' ostavilo u rukama Beograđana, a zaposlenima garantovala sva radna prava", naveli su u saopštenju uz objašnjenje da je prelaskom na sistem "tendera" apoteka direktno postala zavisna od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Ekološki ustanak takođe zahteva da nadležni temeljno ispitaju navode o finansijskim zloupotrebama bivše direktorke Ustanove, Jasmine Baletić, a obećali su i da će učiniti sve kako bi se atraktivne lokacije Apoteke "Beograd" i dalje koristile u javnom interesu.
Zakon o apotekarskoj delatnosti čami u fioci dok državne apoteke propadaju
Potpredsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Aris Movsesijan ocenio je da aktuelna vlast ne želi da usvoji Zakon o apotekarskoj delatnosti čiji nacrt postoji, i da na taj način omogućava privatnicima da šire monopol dok državne apotekarske ustanove propadaju.
On je u pisanoj izjavi naveo da je nacrt zakona "dobro zamišljen", ali da ga je vlast ipak povukla.
"Stalna obećanja o izjednačavanju prava i obaveza privatnog i državnog sektora apotekarske delatnosti ostaju prazno slovo na papiru i ponavljaju se od izbora do izbora, po potrebi jer se to očigledno nekom ne isplati", kazao je potpredsednik PSG i dodao da je nacrt zakona "strpan u fioku" s ciljem da se rasprodaju državne apoteke.
"Zbog toga što vlast ovaj problem uporno trpa pod tepih, nalazimo se u stalnom stanju haosa, u kojoj utakmicu gube državne apoteke jer se privatni proizvođači i apotekarski lanci šire bez kontrole, stvarajući monopole i kartele. I tako dobijamo utrkivanje neregulisano zakonom, bez ikakvog zdravstvenog i etičkog efekta", izjavio je Movsesijan.
Po njegovim rečima, ceh će platiti stanovnici malih naselja, koji će po lek morati u grad i apotekari državnih ustanova, koji će ostati bez posla.
