Sadržina pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine trebalo bi da odredi da li će se o njemu izjašnjavati građani i Skupština Srbije i da li će se menjati Ustav, ocenili su pravni eksperti koji nisu jedinstveni u oceni koja je procedura neophodna da bi jedan takav sporazum postao važeći.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za "Večernje novosti" da je "u interesu Srbije da postigne pravno obavezujući sporazum sa Albancima i da za njegovo postizanje mora postojati široka saglasnost i većinska volja srpskog društva".
Vladan Petrov, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Boegradu smatra da bi pre potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma "morao da bude sproveden referendum na kojem bi se građani izjasnili kakav je status Kosova kao entiteta".
"Pravno obavezujući sporazum može da sadrži i više detalja, ali o ključnim stvarima bi trebalo da se građani izjasne pre nego što ugovor bude potpisan. Kada je reč o promeni Ustava, verujem da će dokument u velikoj meri odstupati od onoga što predviđa Ustav, ali ne bih mogao da govorim više o tome dok ne budemo znali sadržaj sporazuma", rekao je Petrov.
On navodi da postoje dve mogućnosti - izjašnjavanje pre ili posle zaključenja sporazuma, ali da bi, istakao je Petrov, bolje bilo kada bi to bilo urađeno pre zaključenja sporazuma.
"Ono što je granica i što nikako ne bi trebalo dati je međunarodno-pravni subjektivitet, što uključuje i članstvo u Ujedinjenim nacijama. Sve ostalo može biti predmet pregovora o tom sporazumu", zaključio je Petrov.
Ukoliko pravno obavezujući sporazum zadire u postojeća ustavna rešenja, neophodno je da se o njemu raspravlja u Skupštini Srbije, rekao je za Betu profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Bogoljub Milosavljević.
"Za usvajanje ovog dokumenta bi bila, u tom slučaju, potrebna dvotrećinska većina, a budući da bi se menjala i pojedina ustavna rešenja, bio bi neophodan i referendum za izmenu Ustava. Problem je što se, u ovom trenutku, ne zna sadržaj pravno obavezujućeg sporazuma", naveo je Milosavljević napominjući da upravo rešenja iz ovog dokumenta određuju njegov pravni put.
Ako je to, po sadržini, zapravo politički akt, dodaje Milosavljević, onda bi bio dovoljan samo potpis predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ne bi postojala obaveza da pravno obavezujući sporazum usvoji Skupština Srbije.
Da za izjašnjavanjem na referendumu ili izmenama Ustava nema potrebe u slučaju pravno obavezujućeg sporazuma smatra Milan Antonijević, direktor Komiteta za ljudska prava.
On je za agenciju Beta naveo da pravno obavezujući sporazum proizilazi iz već potpisanog Briselskog sporazuma i da ne zadire u teritorijalni integritet i suverenitet, a da predstavlja nastavak procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine i da zato ne bi bila potrebna procedura za referendum ili izmenu Ustava.
On je dodao da se već pominje da bi taj sporazum trebalo da bude koncipiran po ugledu na model dve Nemačke.
"Imajući to u vidu, sporazum bi trebalo da bude detaljan i da predviđa odredbe prvenstveno u pogledu bezbednosti. Ostaje otvoreno pitanje da li će predviđati i neku vrstu garancija koje će dati drugi učesnici u pregovorima sem Beograda i Prištine", naveo je Antonijević.
Direktor Komiteta za ljudska prava naveo je da se pominje mogućnost da Kosovo dobije status posmatrača u Ujedinjenim nacijama, poput Palestine, a da "zasigurno ne bi trebalo očekivati bilo kakve odredbe koje bi bile jasan znak potpisivanja nezavisnosti Kosova".
"Sporazum mora da u sebi sadrži sve što je dogovoreno Briselskim sporazumom, uključujući i odredbe o Zajednici srpskih opština (ZSO) koje nisu sporovedene", ocenio je on.
On smatra da je najava predsednika Srbije dobra "jer prepoznaje realno stanje stvari".
"Ako pogledamo odnose unutar EU, neka generalna ocena je da je vreme za velike korake. Verujem da EU očekuje i od zemalja regiona da to shvate ozbiljno.
Još jedna stvar koju ne treba očekivati je da se Beogradu i Prištini stavi već gotovo rešenje na sto, jer je država već pokazala kapacitete da se time bavi", zaključio je Antonijević.
