Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović izjavio je su na Kosovu počinjeni sistematski i organizovani zločini, a da je radna grupa za istraživanje zločina terorističke OVK na Kosovu prikupila brojne nesporne dokaze koje će dostaviti specijalnom tužilaštvu koje bi uskoro treba da podigne prve optužnice.
Odalović je na skupu "Nekažnjeni zločini" u Beogradu, rekao da je radna grupa prikupila oko 3.500 dokumenata koja se odnose na zločine koji su počinjeni u dve zone odgovornosti OVK - Drenica i Dukađini i da se rad na dokazima za zločine u još tri zone odgovornosti.
"Sve izvore smo po prvi put ujedinili i sakupili 3.500 dokumenata koji mogu apsolutno da budu deo procesa, koji imaju pravnu težinu, a ne budu osporovani i rušeni", kazao je Odalović.
Prema njegovim rečima, da septembra trebalo bi da bude izabran novi specijalni tužilac za zločine OVK i da bi to moglo da ukazuje da će uskoro biti podignute prve optužnice po kojima će postupati Specijalni sud formiran 2015. godine.
Odalović je ocenio da mnogi zločini nad Srbima i drugim nealbancima nisu rešeni, jer ih nisu dobili epilog pre Haškim sudom, ali i sudovima Euleksa u UNMNIK-a.
Kritikovao je i Beograd navodeći da je bio "učesnik nekih događa koji ne mogu da služe na obraz i čast državi", a u prilog tome naveo je da se u srpskim zatvorima ne nalazi ni jedan osuđeni za ratne zločine, jer su oslobođeni ili pomilovani.
Zamenik tužioca za ratne zločine Miroljub Vitorović bio je skeptičan kada je reč o početku rada Sepcijalnog suda za zločine OVK-a do kraja ove godine, ali je takođe ocenio da je Beograd odgovoran za nekažnjavanje zločina.
"Možemo da se ljutimo na Hag i Prištinu, ali ja sam najviše ljut na Beograd", kazao je Vitorović.
Upitan da prokomentariše oslobađajuću presudu Apelacionog suda u Beogradu 2013. godine pripadnicima takozvane Gnjilanske grupe koja je u prethodnom postupku bila osuđena za zločine na 116 godina zatvora, Vitorović je rekao da to nije bila sudska odluka.
"Iz ne znam kog razloga, da li je u pitanju neznanje ili zla namera ili je dodvoravanje nekim institucijama, ali ovo nije sudska odluka", kazao je on i podsetio da je u tom postupku postojao svedok saradnik koji je govorio o zločinima koje je počinio, kao i da je svedočilo više žrtava.
Vitorović je kazao da iako je Kasacioni sud utvrdio da je sukob na Kosovu trajao do kraja 1999, a da je Apelacioni sud cenio da je trajao do juna te godine i da je optužene za zločine u Gnjilanu oslobodio jer "nije bilo ratnog zločina, jer nije bilo oružanog sukoba".
Ukazao na čitav niz propusta Apelacionog suda i sadržaj oslobađajuće presude i dodao da je mogao da ih osudi i za neko drugo krvično delo, ako već nije za ratni zločin.
"Borimo se koliko možemo, nadamo se da će ovaj sud uraditi, to je bio sistematski i organizovani zločin, to je neko naredio i mi očekujemo da taj neko ko je to naredio bude odgovoran, a ako ne bude odgovoran ostaće zabeleženo u istoriji da je zločin počinjen", kazao je Vitorović.
Predstavnica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika Gordana Đikanović kazala je da je od od 1998. do kraja 1999. godine na prostoru Kosova i Metohije kidnapovano oko 3.500 Srba i drugih nealbanaca koji su mučeni i ubijani na najmonstruoznije načine.
Ona je opisala mnoge zločine i ukazala da su oni nastavljeni posle dolaska međunarodnih snaga u 12.juna 1999. godine i da je tada nestalo još 835 osoba.
Dodala je da je na Kosovu postojalo oko 100 logora i oko 140 kućnih zatvora.
Predsednica Udruženja Nataša Šćepanović kazala je da su zločini vršeni svakodnevno, sistematski i da je njihov cilj bio etničko čišćenje.
Sa njenim stavovom se složio i predstavnik Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović koji je ocenio da je počinjen genocid nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom.
"I danas smatramo da je međunarodna zajednica odgovorna da otkrije zločince, da treba da se objavi celom svetu da su Srbi ubijani, mučeni, da je izvršen genocid", kazao je Popović i ocenio da je pred Srbijom duga i teška borba koja će se voditi pred Specjalnim sudom za zločine OVK.
Na skupu je govorio i predsednik Srpske kordinacije Duško Čelić koji je naveo da je "dobar deo Srbije ćutao na počinjene zločine".
"Ovakve konferencije treba da podignu svest javnosti, jer ćutanje je neka vrsta saučesništva u tim zločinima, treba podići nivo solidarnosti ne samo kod ljudi, već i kod institucija", kazao je Čelić.
Skupu u Beogradu počeo je minutom ćutanja, a prisustvovali su članovi porodica čiji su članovi ubijeni ili se i dalje vode kao nestali u ratnim sukobima na Kosovu i Metohiji.
