Delovi spomenika Stefanu Nemanji koji su iz Rusije dopremljeni u Beograd vredeli su devet miliona evra ili oko milijardu dinara, navodi se u dokumentima sa carine u koja je imala uvid TV N1.
Deset kamiona iz Rusije su carinjeni sa različitim cenama, najniža je oko 600 hiljada evra, a cena delova spomenika premašuju i milion evra.
"U dokumentima piše na ruskom da je reč o bronzanoj skulpturnoj kompoziciji koja je posvećena Stefanu Nemanji i koja se dostavlja u rastavljenom obliku. Godina proizvodnje (je) 2019. kao i da su delovi ocarinjeni 24. jula ove godine", navodi N1.
Cena transporta je, kako nezvanično saznaje N1 bila je više od 20.000 evra, a umesto radnika iz Srbije postavljali su ga radnici iz Rusi po i dalje nepoznatoj ceni.
Vlada Srbije je cenu spomenika Stefanu Nemanji, koji se postavlja ispred nekadašnje železničke stanice u Beogradu, stavila pod oznaku tajnosti do 2023. godine.
Ćulibrk: Spomenik će koštati preko deset miliona evra, nije nas sramota da ga preispitujemo
Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk kazao je da će spomenik Stefanu Nemanji koštati preko deset miliona evra, kada se na vrednost uvezenih delova spomenika uključe cene idejnog rešenja, umetnika koji su na njemu radili i radnika koji su ga sastavljali.
On takođe ocenjuje da je sramoćenje svih koji se protive izgradnji spomenika na ovaj način pokušaj da se spreči rasprava o projektu.
Ćulibrk je, gostujući u Utisku nedelje, naveo da će "nekoga", kada se sazna cena projekta biti sramota, uz ocenu da vlast zato troškove izgradnje spomenika drži pod oznakom tajnosti.
"Nije moj posao da mi se (taj projekat) sviđa ili ne, već da kritikujem (takav način rada). Nas ne sme da bude sramota, treba da insistiramo da svi radimo svoj posao, i nezavisna tela, tužilaštvo, sudstvo", rekao je Ćulibrk.
On je dodao da, između ostalog, nije poznato ni da li su svi građani Srbije platili spomenik ili samo Beograda, kao i da će gradske vlasti izgubiti spor i platiti kazne lancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja za neobjavljivanje tih podataka.
"Ironično je što će ponovo građani platiti te kazne. Nije nas sramota da pitako koliko je to koštalo, kao što nije sramota da pitamo koliko su koštali respiratori, vakcine, kovid-bolnice, koliko su plaćeni ruski avioni koje smo dobili na poklon. U ovoj zemlji će se stanje normalizovati kada građani shvate da oni moraju da znaju kako država raspolaže njihovim novcem", kazao je Ćulibrk.
Na navode da je on deo "kriminalne organizacije koje sprema atentat" na predsednika Aleksandra Vučića, Ćulibrk je kazao da takve tvrdnje trebaju ili da se dokažu ili javno oglase za lažne vesti.
"Takve poruke pokazuju kakvu bi državu vlast želela", smatra Ćulibrk.
Biljana Đorđević, docentkinja Fakulteta političkih nauka i aktivistkinja inicjative "Ne davimo Beograd", da kritičari vlasti ne smeju da dozvole da se ponašaju kao oni.
Ona je dodala da se građana "itekako tiče" koliko koštaju svi državni projekti, nezavisno od toga da li im se oni sviđaju ili ne.
"Sigurno ima drugih korisnijih mesta na koji bi (taj) novac mogao da se usmeri, za podizanje kvaliteta života građana i građanki. Mislim da nema većeg patriotizma nego pomagati ljudima koji trenutno (lošije) žive", kazala je ona.
Đorđević smatra da oni koji imaju najveću moć u društvu imaju i najveću odgovornost, kao i da je Krizni štab "mnogo ranije propustio da oštrije reaguje" na trenutnu situaciju.
"Ja razumem njihovu poziciju, da su mislili da će biti na poziciji da se odgovornije upravlja pandemijom, ali bilo je mnogo prilika da reaguju. (Epidemiolog Predrag) Kon je na pitanje 'zašto predsednik nije nosio masku', odgovorio 'on je predsednik', što za mene nije odgovor. (Predsednik) je osoba koja ima autoritet, koja ima moć da pošalje poruku o odgovornosti, a najistaknutiji član sturčnog štaba nije pokazao odgovornost", smatra Đorđević.
Dejan Atanacković, vizuelni umetnik i pisac, ocenio je da predstavnici vlasti nastupaju "kao bestidna interesna grupa", zbog kojih ima osećaj "transfera stida".
"Ja imam osećaj stida zbog toga ko vodi našu zemlju, kako se podmladak iz 90-ih vraća. Osećam dubok stid što smo to dozvolili. Ali upravo taj stid predstavlja barijeru između nas i njih", ocenio je Atanacković.
On je takođe dodao da je od gradskih vlasti tražio infoemacije o ceni spomenika koji će biti postavljen na Savskom trgu i da je Poverenik za informacije od javnog značaja izdao rešenje, kojim se gradskim vlastima nalaže da mu dostave sve što su znale o projektu u trenutku podnošenja zahteva.
"Taj spomenik služi da se građani osete manje građani, da se svedu na podanike, da im poručite kako se njegova cena njih ne tiče. Nije to samo estetski problem", kazao je on.
