Srbija ima najveće društvene nejednakosti u Evropi

Toronto, 
22. Februar 2018.
Novine Toronto, broj 
1536

 

U Srbiji su društvene nejednakosti najveće na evropskom kontinetu, izjavio je u Nišu sociolog Jovo Bakić i dodao da je do tog podatka došla Statistička služba EU (Eurostat).

"Obično se govori da je prosečna plata u Srbiji 390 do 400 evra, međutim ne kaže se da 80 odsto zaposlenih prima manje od tog iznosa", kazao je Bakić na tribini Pokreta slobodnih stanara iz Niša "Kako menjati stvarnost".

On je kazao da statistika takođe govori da 75 odsto zaposlenih u Srbiji prima manje od 312 evra mesečno.

"Zarade od 1.000 evra ima samo jedan osto ljudi, a 0,5 odsto je onih koji imaju basnoslovna primanja", rekao je Bakić i podsetio da minimalna zarada u Nemačkoj iznosi 1.500 evra.

Bakić je kazao da svi ti podaci govore kakva je "naša situacija i kakvi smo mi bednici".

"Još nije izmišljena reč koja koja dobro opisuje našu situaciju. Najbliža tome je verovatno reč katastrofa. Da li je to posledica objektivnih teškoća ili posledica mafijaškog sistema?", zapitao je Bakić.

On je kazao da su građani u proteklih 28 godina postojanja višestranačkog sistema "svedoci gradnje patronažno-klijentelističkog sistema".

"Stranke imaju patrone koji grade klijentelističku mrežu u okviru stranke. Na osnovu toga gradi se politička karijera, a ona u Srbiji služi za brzo bogaćenje", ukazao je Bakić.

Po njegovim rečima, "lovci na plen" nalaze "patrona" unutar stranke i "poslušni su mu do iznemoglosti i besmisla", ali na taj način grade karijeru i dobijaju posao, bilo u opštini, bilo u javnom preduzeću.

"Na Voždovcu su naprednjaci zaposlili 70 ljudi koji ne dolaze na posao, a primaju platu. To nije normalno stanje i mora da se menja", kazao je Bakić.

On je rekao da postojeće stanje nije moguće promeniti glasanjem za postojeću opoziciju zato što je bila vlast i učestvovala u izgradnji takvog sistema.

Bakić smatra da je izlaz da se građani sami organizuju i međusobno povezuju na bazi solidarnosti, na lokalnom nivou, i da se međusobno povezuju lokalne zajednice.

"Mi moramo znati da se kuvamo u istom loncu, i pre no što budemo sasvim skuvani, moramo iskočiti iz tog lonca, a to možemo samo zajedno. Pojedinačno to ne ide", izjavio je Bakić.

Potrebno je, dodao je on, udruživanje na lokalnom nivou, kao što su Pokret slobodnih stanara u Nišu, Ne da(vi)mo Beograd i Lokalni front u Kraljevu.

"Na lokalu možete dobiti jednu, dve bitke. Rat se dobija tek onda kada se udružite i stvorite jednu zajednicu koja će raditi za javno dobro, a ne za privatni džep", naglasio je Bakić.

On je rekao da ima nade "ako smo spremni da se ne prodamo za radno mesto ili deterdžent i sapun, već da se borimo za onakvo društvo kakvo bismo voleli da imamo".

Sociolog Đokica Jovanović istakao je da su u Nišu sve političke garniture - i vlast i "takozvana opozicija", poslednjih godina "temeljno razorile" gradsku privredu.

"Niš je 1970-tih godina imao 130.000 do 140.000 stanovnika, a u privredi 60.000 ljudi. Sada sa 300.000 stanovnika, u takozvanoj privredi nema ni 5.000 zaposlenih", kazao je Jovanović.

Niš je bio, podsetio je Jovanović, jako privredno središte, a "sada slušamo kako će biti turističko mesto".

"To je njihov put u demokratiju, to je njihov put iz totalitarizma u slobodu", rekao je Jovanović.

Na tribini u Regionalnom centru za obrazovanje - Niš, govorili su i Vladimir Marović i Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta Kraljevo.