Od Poljske na severu do Srbije na jugu, Istočna Evropa je postala plodno tlo za nove oblike cenzure koji uglavnom ne uključuju brutalnu silu, već mekša, ali efikasna sredstva oblikovanja javnog mnjenja u korist vladajućih struktura, piše Njujork tajms.
Uz nove, manje represivne taktike, zemlje poput Srbije, Poljske i Mađarske koriste izrazito efikasna sredstva za manipulaciju javnog mnjenja i za sužavanje pristupa kritičkim glasovima, navodi se u tekstu "Istočna Evropa testira nove oblike cenzure medija".
Kada je pandemija korona virusa stigla u Istočnu Evropu u proleće 2020. godine, srpska novinarka Ana Lalić ukazala je na veliku nestašicu maski i druge zaštitne opreme. Ubrzo je uhapšena, bačena u ćeliju bez prozora i optužena za širenje panike, piše njujorški list.
Ubrzo je oslobođena, dobila je i javno izvinjenje od vlade, što se, kako se navodi, "činilo kao mala pobeda protiv represije starog stila", od autoritarnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Međutim, Ana Lalić je potom nedeljama bila tretirana kao izdajnik od većine informativnih medija u Srbiji, koji su sve više pod kontrolom Vučića i njegovih saveznika, dok Srbija usvaja taktiku korišćenu u Mađarskoj i drugim državama koje odlikuje nazadovanje demokratije, širom nekadašnjeg komunističkog bloka, piše Njujork tajms.
Srbija "više ne zatvara i ne ubija kritički nastrojene novinare, kao što se dešavalo pod vladavinom Slobodana Miloševića 1990-ih". Vlast "sada nastoji da uništi njihov kredibilitet i da osigura da mali broj ljudi vidi njihove priče", piše Njujork tajms.
U tekstu se navodi da je ućutkivanje kritičkih glasova umnogome pomoglo Vučiću, ali i najpoznatijem sportisti u zemlji, teniskoj zvezdi Novaku Đokoviću, čiji su problemi sa vizom u Australiji "prikazani kao nepodnošljiva uvreda za srpsku naciju". Dodaje se da malobrojni nezavisni mediji uglavnom podržavaju Đokovića, ali uz izbalansiraniji pristup.
Nedavno istraživanje nezavisne posmatračke grupe BIRODI o informativnom programu na srpskoj televiziji pokazalo je da je Vučiću u tromesečnom periodu od septembra dato više od 44 sati prostora, od čega je 87 odsto bilo pozitivno, dok je vodeća opoziciona stranka imala tri sata, od kojih je 83 odsto bilo negativno, navodi američki list.
Gotovo svi negativni medijski izveštaji o Vučiću pojavili su se na televiziji N1, piše list i dodaje da kablovski provajder SBB preko kojeg ona može da se gleda vodi žestoki rat za tržišni udeo protiv državne telekomunikacione kompanije Telekom Srbija.
Telekom Srbija je nedavno povukao potez "koji su mnogi smatrali kao nepošteni pokušaj da SBB učini manje atraktivnim za gledaoce", kada je od tog provajdera "preoteo prava" na emitovanje engleskog fudbala, ponudivši 700 odsto više novca, navodi se.
Njujork tajms dodaje da su osobe lojalne vlasti na čelu pet vodećih televizijskih kanala u Srbiji, uključujući navodno neutralni javni servis RTS, i da su jedine televizije koje daju prostor opoziciji i izbegavaju hvalospevno izveštavanje o Vučiću kablovski informativni kanal N1, partner Si-En-Ena (CNN), i televizija Nova.
Prostor za kritičke medije smanjuje se širom regiona. Švedski Institut V-Dem sada svrstava Srbiju, Poljsku i Mađarsku među "prvih deset zemalja koje se autokratizuju", navodeći kao razlog "napade na pravosuđe i ograničenja za medije i civilno društvo". Fridom Haus sada klasifikuje Srbiju kao delimično slobodnu zemlju, navodi list.
Snage bezbednosti, koje su za vreme komunizma bile glavno sredstvo za gušenje kritičkih glasova, u toj ulozi su zamenile kompanije koje su ili pod kontrolom države ili su od nje zavisne. One vrše pritisak na medije kojem je često teško odupreti se, piše u tekstu.
Navodi se i da se "N1, jedini kanal koji ponekad daje prostor lideru vodeće opozicione stranke Draganu Đilasu, naširoko gleda" u Beogradu, ali da je "blokiran u mnogim gradovima i mestima gde su gradonačelnici članovi Vučićeve stranke".
Čak i u Beogradu, kablovska kompanija na kojoj se N1 emituje ima problem da uđe u stambene zgrade koje su izgradili investitori sa bliskim vezama sa vlašću, dodaje se u tekstu.
Njujork tajms navodi da će i Srbija i Mađarska, zemlje koje je švedski Institut V-Dem prošle godine označio za predvodnike "globalnog talasa autokratizacije", imati u aprilu opšte izbore "koji će testirati da li kontrola medija funkcioniše".
