Ekonomista Dejan Šoškić izjavio je da činjenica da je Srbija na 46. mestu Bazelovog indeksa nije dobar znak, jer to znači da se nalazi među zemljama sa istaknutim rizikom od pranja novca i finanasiranja terorizma.
"Pored toga, od nas su bolje pozicionirane zemlje sa bitno narušenim institucionalnim ambijentom kao što su Ukrajina, Belorusija pa i Moldavija. Imajući u vidu da smo kao jedina Evropska zemlja 2018. i 2019. već bili na crnoj listi FATF, međunarodne organizacije koja se bavi sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma, teško je oteti se utisku da se po ovom pitanju Srbija i dalje smatra vrlo rizičnom zemljom", rekao je Šoškić za vojvođanski portal VOICE.
Bazelovim Anti-Money Laundering (AML) indeksom meri se rizik od pranja novca i finansiranja terorizma širom sveta.
Kako je navedeno u izveštaju, problem nije u zakonima i propisima Srbije, koji su, prema nedavnim procenama Radne grupe za finansijsku akciju (FATF), prilično dobro razvijeni, već u njihovoj primeni.
"Drugim rečima, zakoni o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u teoriji postoje u Srbiji, ali nisu efikasni u praksi", piše VOICE.
Preporuka je da Srbija ojača svoju otpornost u pomenutim oblastima tako što će efikasnije primeniti postojeće zakone i propise, zatim preduzimanjem mera za borbu protiv korupcije i povećanjem nezavisnosti pravosuđa i drugih javnih institucija, navodi se u izveštaju.
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović rekao je za VOICE da ovaj nalaz govori o relativno visokoj verovatnoći zloupotrebe, pa i korupcije.
"Srbija može da poboljša svoj skor unapređenjem vladavine prava, integriteteta institucija i slobodnom javnosti. To su bazični uslovi. Pored toga, potrebno je da se unapredi integritet, kapaciteti i rezultati onih tela koji rade na borbi protiv korupcije. Da li je to moguće, zavisi od nas kao društva da se suprostavimo mehanizmu lične vlasti koji opstaje zahvaljujuću sistemskoj korupciji", rekao je Gavrilović.
