Lepo je biti uspešan, a još lepše kad uspeh svima u porodici dođe odjednom.
Upravo to se desilo članovima familije Brnabić, kad je Ana dostigla neslućeni životni vrh postavši predsednica Vlade Srbije, a Igor, njen rođeni brat, kao već tada direktor u kompaniji Aseko, ubrzo doživeo da vidi kako njegova firma dobija deset puta veće poslove za državu nego do tada. Lepo, nema šta.
Lepo, ali i sumnjivo.
Jer, kako objasniti ovako brz skok poverenja koji državne firme i institucije poklanjaju kompaniji u kojoj je Igor Brnabić rukovodilac, ako ne rodbinskom povezanošću sa formalno prvim čovekom države? A opet, i kako dokazati da je ovakav skok zaista posledica nepotizma, a ne proste koincidencije? Uostalom, Aseko jeste prava firma. Nije neka fantomska kancelarija, registrovana u APR-u par dana pred tender. Nije ni firma koja se bavi uzgojem malina, a usput za državu uvozi respiratore, kako se desilo u Republici Srpskoj. To je velika softverska kuća koja državnim institucijama isporučuje softver. Dakle, bar nema sumnje da su kompetentni za posao koji obavljaju.
Ali da li je to dovoljno? Da li je Srbija na nivou zemlje u kojoj se zadovoljavamo time da posao nije dobila firma koja ne ume da ga obavi? Možda i jesmo, jer ako pogledamo ko je sve poslednjih godina dobijao tendere u recimo građevinskom sektoru i kako su se ti poslovi završavali, možda bi trebalo da budemo srećni što EPS-u neće pasti sistem za očitavanje struje, onako kako je padala kosina u Grdeličkoj klisuri. Ali Srbija je ipak malo naprednija zemlja od obične banana republike, tako da ovakav rezon u 2020. ne može biti prihvatljiv.
EPS, koji je najveći državni naručilac poslova od Aseka, dužan je da javnosti objasni otkud ovoliki tenderi firmi u kojoj je rođeni brat premijerke direktor, baš u periodu od kad je ona postala premijerka, a ne i pre toga. Kako su EPS-u baš sada potrebni ti poslovi, a nisu mu bili potrebni pre nego što je Ana Brnabić došla na čelo Vlade? A ako je EPS i ranije imao ovako velike tendere, kako to da ih i pre sticanja političkog uticaja Ane Brnabić, nije dobijao Aseko?
Možda na sva ova pitanja postoje razumni odgovori, ali ih mi od države još nismo čuli. Zamislimo da su u Americi državne službe od 2017. odjednom udesetostručile zakup soba u Trampovim hotelima širom zemlje i sveta. Da li bi to bilo sumnjivo? Da li bi Kongres tražio odgovore? Da li bi se i tužilaštvo zainteresovalo? Mi znamo da se u Srbiji tužilaštvo neće zainteresovati, ali zar građani Srbije koji sve ovo plaćaju ne zaslužuju da od premijerke i direktora EPS-a čuju odgovore na sva ova pitanja, koji neće vređati inteligenciju slušalaca? Ili ipak jesmo banana republika?
Komentar - Redakcije dnevnog lista "Danas"
