Članovi spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta pozvali su Srbiju da pokaže jasnu posvećenost evropskim vrednostima, i ocenili da će poštovanje osnovnih prava i normalizacija odnosa sa Kosovom odrediti i brzinu pregovora o članstvu Srbije u EU.
U izveštaju o Srbiji izvestioca Vladimira Bilčika, koji je odbor usvojio, naglašen je i značaj unošenja veće dinamike u pregovore o članstvu u EU, a Srbiji je upućen poziv da se nedvosmisleno obaveže da će vidljivo i verodostojno ispuniti obaveze na putu u EU.
U izveštaju Spoljnopolitičkog odbora (AFET), o godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji za period 2019. - 2020. godine, od Beograda je zatraženo da pokaže uverljive rezultate u oblastima kao što su pravosuđe, sloboda izražavanja i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Poslanici su u izveštaju pozvali na nastavak među-stranačkog dijaloga u Srbiji uz učešće svih relevantnih faktora, izrazili zabrinutost zbog rastuće antievropske retorike i dezinformacija, i pozvali Srbiju da svoju politiku uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Ocenjeno je i da normalizacija odnosa sa Kosovom i istinsko poštovanje osnovnih prava ostaju od ključnog značaja i da će odrediti dinamiku pristupnih pregovora, saopštio je danas AFET, a preneo portal Euraktiv Srbija.
Izveštaj o Srbiji usvojen je sa 57 glasova "za", četiri "protiv" i devet uzdržanih, a rezultati glasanja su objavljeni 24. februara. Odbor je prethodno izglasao usaglašene, kompromisne amandmane na izveštaj.
Poslanici su u izveštaju "primili k znanju da su parlamentarni izbori u Srbiji 21. juna 2020. sprovedeni efikasno, ali su izrazili zabrinutost zbog dominacije vladajuće partije, uključujući i medije, zbog dugoročnog trenda vršenja pritiska na birače, medijske pristrasnosti i odsustva jasnih granica između aktivnosti državnih zvaničnika i stranačkih aktivnosti".
Izražavajući žaljenje što je deo opozicije bojkotovao izbore, evroposlanici su u izveštaju pozvali opoziciju da se vrati za pregovarački sto i da učestvuje u političkim i parlamentarnim aktivnostima.
Pozvali su i na nastavak međupartijskog dijaloga u Srbiji uz posredovanje Evropskog parlamenta, "i uz učešće svih relevantnih aktera i proevropskih političkih snaga u Srbiji, kako bi se unapredila politička atmosfera i stvorilo poverenje širom političkog spektra".
Takođe poslanici traže od Srbije da do kraja razreši afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija, ali i da se "dođe do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu".
U izveštaju poslanici su uputili ohrabrenje srpskim vlastima da u javnoj komunikaciji jasnije prenose svoju privrženost evropskim vrednostima i izrazili zabrinutost zbog toga "što medijske kuće koje se finansiraju javnim sredstvima, često citirajući nosioce funkcija, u Srbiji doprinose širenju retorike protiv EU".
U izveštaju je "izraženo i žaljenje zbog kampanje dezinformacija vladinih zvaničnika o pomoći EU tokom pandemije kovid-19 i od Vlade Srbije je zatraženo da građanima pruži sve relevantne informacije o pandemiji".
Poslanici su u izveštaju poručili i da je uslov za proces evrointegracija da Srbija svoju politiku uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, izražavajući zabrinutost zbog činjenice da Srbija ima najniži postotak usklađenosti sa spoljnom politikom EU u regionu, i da je u Generalnoj skupštini UN u više navrata podržala Rusiju u pogledu aneksije Krima.
Zabrinutost je u izveštaju izražena i "zbog rastućeg uticaja Kine u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, a posebno zbog odsustva transparentnosti, i ekoloških i društvenih posledica kineskih ulaganja i kredita".
Izvestilac Evropskog parlamenta, slovački poslanik Vladimir Bilčik izjavio je da je velika "većina poslanika podržala njegov realističan izveštaj u kojem su navedena glavna dostignuća i reformski zadaci Srbije" i dodao da izveštaj "šalje jasnu poruku da je EP spreman da podrži Srbiju na njenom evropskom putu".
Spoljnopolitički odbor EP usvojio je 23. februara uveče i izveštaj o Kosovu, u kojem je ponovljeno da je "normalizacija odnosa Srbije i Kosova prioritet i preduslov za članstvo obe zemlje u EU".
U izveštaju je apelovano na pet članica EU koje to nisu učinile, da priznaju Kosovo, uz ocenu da je nezavisnost Kosova "ireverzibilna" i da bi "priznanje od svih članica EU bilo korisno za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije".
Poslanici su u izveštaju "pozvali vlade Srbije i i Kosova da se uzdrže svih poteza koji bi mogli da potkopaju poverenje između dve strane i ugroze konstruktivan nastavak dijaloga", a Kosovo da se pozabavi "postojećim unutrašnjim problemima koji se odnose na pristup dijalogu".
U izveštaju, koji je kao izvestilac pripremila poslanica nemačkih Zelenih Viola fon Kramon-Taubadel, ocenjeno je da je Kosovo postiglo napredak u stvaranju zakonskih okvira za vladavinu prava, ali i izraženo žaljenje zbog "slabog nivoa implementacije" tih zakona.
Od kosovskih vlasti je zatraženo i da na svim nivoima intenziviraju borbu protiv korupcije, a izraženo je žaljenje što, uprkos postojanju odgovarajućeg normativnog okvira, kosovski pravosudni sistem i dalje podrivaju nekažnjivost, manjak transparentnosti i političko uplitanje.
U izveštaju je ocenjeno i da je Kosovu potrebna veća odgovornost i finansijska kontrola javnih preduzeća i reforma javne uprave. Poslanici su ocenili i da je na Kosovu potrebno garantovati veću transparenost na medijskoj sceni, uključujući i vlasničke odnose, kao i potpunu nezavisnost medija od političkih uticaja.
Izveštaj o Kosovu usvojen je u AFET sa 50 glasova "za", deset "protiv" i devet uzdržanih.
