Evropska komisija usvojila je danas u Strazburu "Verodostojnu perspektivu proširenja za Zapadni Balkan i veći angažman Evropske unije (EU) u tom regionu" kojom je potvrdila evropsku budućnost regiona kao geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu baziranu na zajedničkim vrednostima.
U strategiji se navodi da bi do 2025. EU mogla da ima više od sadašnjih 27 članica ali da će brzina napredovanja na tom putu zavisiti od pojedinačnih zasluga i konkretnih rezultata svake zemlje ponaosob, saopštila je EU.
Uz ocenu da su Srbija i Crna Gora najviše napredovale na evropskom putu i da bi do 2025. mogle postati članice, Strategija objašnjava korake koje te dve zemlje treba da preduzmu kako bi završile proces pristupanja u perspektivi do 2025. godine.
"Drugi bi mogli da ih sustignu, ali su Crna Gora i Srbija jedine dve zemlje sa kojima se već uveliko vode razgovori o pristupanju", navodi se u tekstu, ali i dodaje da će ta perspektiva konačno zavisiti od snažne političke volje, postizanja realnih i neprekidnih reformi, kao i konačnih rešenja za sporove sa susedima.
Dodaje se da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da napreduju na evropskom putu, a Komisija ih ocenjuje na pravedan i objektivan način na osnovu zasluga i brzine kojom postižu napredak.
Kada je reč o Albaniji i Makedoniji ocenjuje se da te dve zemlje postižu značajan napredak na evropskom putu i dodaje da je Komisija spremna da pripremi preporuke za otvaranje pristupnih pregovora na osnovu ispunjenih uslova.
Za BiH se u strategiji navodi da će Komisija početi pripremu Mišljenja o prijavi za članstvo BiH pošto dobije sveobuhvatne i potpune odgovore na Upitnik.
Uz stalne napore i angažman, Bosna i Hercegovina bi mogla da postane kandidat za pridruživanje, dodaje se.
Za Kosovu se navodi da ima priliku za održiv napredak kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i napredak na evropskom putu kada to budu dozvolile objektivne okolnosti.
U strategiji se navodi da Zapadni Balkan, da bi ispunio kriterijume za članstvo u EU, a i zbog sopstvenih interesa, treba da sprovede sveobuhvatne reforme u ključnim oblastima.
Vladavina zakona, osnovna prava i upravljanje moraju znatno da se ojačaju. Reforma pravosuđa, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala i reforma javne uprave treba da pruže realne rezultate, dok funkcionisanje demokratskih institucija treba ozbiljno da se unaprede.
Primena ekonomskih reformi mora da bude energična kako bi se rešile strukturne slabosti, nedovoljna konkurentnost i visoka stopa nezaposlenosti.
U startegiji se ističe da sve zemlje moraju da budu bezrezervno posvećene - i rečju i delom - prevazilaženju nasleđa prošlosti, tako što će postići pomirenje i rešiti otvorena pitanja, posebno granične sporove, i to pre nego što pristupe Evropskoj uniji.
Takođe mora da se postigne sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova kako bi i jedni i drugi mogli da napreduju na svom evropskom putu.
