Zbog toga što mnoge nije bilo sramota desile su se mnoge loše stvari. Sada se to menja
Godinama unazad nailazili smo na viralni citat “Vratite sramotu u javni život i uopšte. Sramota je važna” i komentare na našu stvarnost i (ne)verovatne događaje iz društvenog i političkog života da neki “ne znaju šta je stid i sramota” ili “ako znaju šta je sramota…”.
Zbog toga što mnoge nije bilo sramota desile su se mnoge loše stvari. I pad nadstrešnice i smrt 16 ljudi. I istog dana kada je nadstrešnica pala nije neke bilo sramota da opet pokušaju da slažu. Nije uspelo ali trebalo je da prođu meseci protesta i šetnji studenata da sramota opet počne da se pomalja.
Pa smo videli da je neke sramota i da okreću glavu i skrivaju lica, beže od kamera na jednostavna pitanja “Zašto ste vi ovde danas?”, i da se skrivaju iza maski i kapuljača (ne rade svi to iz sramote, ali o tome kasnije).
Videli smo to na političkim skupovima, u Pionirskom parku, na nekim drugim događajima u organizaciji SNS-a gde su osim sramote neki od učesnika osetili poniženje kao na primer u Nišu kada su ih jurili ulicama i gađali jajima.
Kako je policija uvek na protestima, i u njihovim redovima ima onih koji nisu imali broj značke i prezime na uniformi, kako svedoče građani, možda baš zbog sramote.
Jedan način da razumemo ovu promenu jeste da uzmemo u obzir da je studentski protest probudio značajan deo građana koji su “digli ruke” od društvenih i političkih pitanja.
Vlast je dosta dugo uspevala da “ogadi” ova pitanja velikom broju ljudi kroz svakodnevnu propagandu preko kontrolisanih medija sa nacionalnom frekvencijom, kaže Aleksandar Baucal, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Piše Ana Mitić
