Privrednici Beograda ovih dana skidaju natpise na spoljnim zidovima firmi jer se tretiraju kao način oglašavanja (reklamiranja) u javnom prostoru zbog čega je gradska uprava krajem prošle godine uručila rešenja o paprenim naknadama, rekla je zastupnica Udruženja "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" Milena Amon.
"Grad Beograd se pretvorio u ruglo jer je na svakom drugom objektu sastrugan ili uklonjen naziv zbog Odluke o oglašavanju na teritoriji grada kojom su propisane enormne naknade za natpise i na objektima koji su u privatnoj svojini", rekla je danas Amon agenciji Beta.
Dodala je da se za natpis od dva kvadratna metra koji se tretira kao oglašavanje na radnji koja ima površinu od 20 kvadrata traži da se uradi projekat koji košta preko 300 evra, a godišnja naknada je nekoliko desetina hiljada dinara.
Naknada se, prema njenim rečima, obračunava i za nalepnicu sa spoljne strane izloga iako su u pitanju privatni objekti, a ne javna površina.
Komunalna policija, kako je rekla, preti kaznama od 100.000 dinara onima koji ne znaju za odluku o oglašavanju, donetu krajem 2018. godine.
Amon je navela da je vlasnici turističke agencije koja ne radi od marta nedavno stiglo rešenje da plati po 4.500 dinara mesečno za zidno oglašavanje u protekloj godini.
"Više od godinu dana dopisujem se sa Gradom Beogradom tražeći razgovor oko problema sa visokim naknadama i još me nisu udostojili sastanka", rekla je ona.
Vlasnik radnje u Beogradu za prodaju mobilnih telefona i bele tehnike Boris Stojanović rekao je da plaća svetleću reklamu na fasadi radnje 21.500 dinara godišnje.
"Za projekat te reklame platio sam arhitekti 1.000 evra, a morao sam da skinem foliju sa spoljašnje strane izloga sa reklamom brenda jer se to računalo kao korišćenje javnog prostora, što bi takođe morao da platim", rekao je Stojanović.
Projekat, prema njegovim rečima, odobrava opština i nije prenosiv na drugog vlasnika.
Dodao je da zna mnoge prodavce mobilnih telefona koje inspekcija ne kontroliše jer su u privilegovanom položaju.
Privrednici su naveli da se Odluka o oglašavanju oslanja na Zakon o naknadi za korišćenje javnih dobara, a maksimalna propisana naknada je 100 dinara po kvadratnom metru, ali je lokalnim samoupravama ostavljena sloboda da propišu tačan iznos naknade za tu teritoriju.
Osim visokih naknada sporno je, prema njihovim rečima, šta je javni prostor a šta privatni i dok Ministarstvo finansija opravdava Odluku o oglašavanju, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tumači da reklame na radnjama ne zalaze u javni prostor.
Privrednici su ocenili i da se odluka selektivno primenjuje jer se trafikama ne naplaćuju reklame sa obrazloženjem da već plaćaju zakup javnog prostora, a naknade ne plaćaju ni vlasnici prevoznih sredstava.
Predsednik Udruženja privrednika i zanatlija u Nišu Goran Popadić rekao je da su se privrednici i velike kompanije kao što su Jura i Leone, izborili da dobiju popust za reklame od 95 odsto, pa od propisanih maksimalnih 100 dinara po kvadratu plaćaju pet dinara za izlog, a tri za reklame na bilbordima.
Dodao je da, ako su reklame na fasadama firmi u tom gradu u njihovom nivou da za njih nije neophodan projekat, a ako su 20 santimetra van gabarita da je potreban iz bezbednosnih razloga.
"Bili smo uporni i kompaktni u borbi protiv visine tih nameta jer nam svaki otežava poslovanje u ovoj devastiranoj privredi", rekao je Popadić.
