Evidentan je veliki strah kod SPS jer su i njihovi funkcioneri viđani na studentskim protestima. Lider socijalista Ivica Dačić ne zna šta reč stid znači, a ni ne treba da brine za pobunjenu javnost, ona će i sama umeti da se snađe.
Sa politikološkog aspekta termin „stida“ koji je Dačić upotrebio, nije adekvatan, ili je bar preintezivan jer ne deluje da studenti tu vrstu osećanja gaje prema opoziciji. Međutim, nesumnjivo da i ne žele bilo kakav balast poslovično neuspesne opozicije, kažu sagovonici Danasa komentarišući Dačićevu izjavu da se studenti stide opozicije i ne žele je na svojoj listi.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova gostujući u Hit-tvitu rekao je da je krajnja mera radikalizacije studentata u blokadi -vanredni izbori, što, prema njegovim rečima, ne nailazi na stoprocentnu podršku opozicionih stranaka.
Prema njegovoj oceni opozicija je najveći gubitnik celokupne situacije.
„Ko više računa na njih i ko ih pominje? Studenti u blokadi ih ne žele uopšte, oni njima zabranjuju da učestvuju na izborima. Oni se njih stide“, naglasio je ministar.
Ocenio je da studenti žele svoju listu i da opozicija ne učestvuje na potencijalnim izborima.
Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka, za Danas kaže da Dačić ni ne zna šta ta reč znači.
– Da zna, ne bi komentarisao na ovakav način. Naravno, vlast i njeni koalicioni partneri koriste poluinformacije da kako bi predstavile opoziciju kao gubitnike. Jasno je da je ovakva situacija produkt medijskog mraka i nemogućnosti svih političkih aktera da javno iznose svoj stav. No, primer Kosjerića je ključ kako opozicija i studenti, kao i građanske organizacije mogu zajedno i jedinstveno.da nastupe. Tako da ovu izjavu jadnog ministra Dačića ne bih više komenarisala. Aveti iz prošlosti, aveti on je jedan od njih će u najskorije vreme, otići u istoriju beščašća. Ne zna Ivica šta je stid – kaže Nestorović.
Marko Vujić, docent FPN, podseća da su studenti od samih početaka protesta jasno stavili do znanja da ih politika, posebno u partijskom smisli ne zanima.
– Kontinuirano su se držali navedenog tako da ne treba da čudi, da u smislu potencijalne dalje političke artikulacije ne žele bilo kakvo formalizovano vezivanje za političko-partijske aktere čak i opozicije – navodi on za Danas.
Za njega ovo predstavlja samo nastavak doslednosti koji su već pokazali, i društvene zrelosti atipične za ono što se može očekivati od tako mladih ljudi.
– Sa politikološkog aspekta termin „stida“ koji je Dačić upotrebio, nije adekvatan, ili je bar preintezivan. Naime, ne deluje da studenti tu vrstu osećanja gaje. Međutim, nesumnjivo da i ne žele bilo kakav balast poslovično neuspesne opozicije, fragmentisane, nezrele, delom s manje ili više razloga prokazane u ranijim vlastima pre 2012.
Na kraju krajeva, ovo je borba koju su oni započeli sami, za neku Srbiju novih vrednosti (za početak poštovanja zakona) a sa starim političkim akterima nije ni logično, pa ni moralno ući u to novo doba – smatra Vujić.
Za potpredsednika DS Filipa Tatalovića, evidentan je veliki strah kod SPS-a jer su i njihovi funkcioneri viđani na studentskim protestima.
– Taj strah je naročito izražen kod onih funkcionera kod kojih je ostanak na slobodi direktno vezan sa ostankom na vlasti – ističe on za Danas.
I dodaje da što se DS tiče, njoj je odlazak sa vlasti bio nešto normalno jer je to sastavni deo političkog žvota u normalnom društvu.
– Društvu za kakvo se borimo već 35 godina, uprkos i u inat raznim Dačićima, Vučićima i drugima koji ne razumeju da opstanak na vlasti ne sme biti sam sebi cilj. Zato je Demokratska stranka danas spremna da podrži studentsku listu i ustupi joj sve svoje resurse ako ona znači da će ljudi poput Dačića i Vučića otići u političku penziju u odgovarajuću ustanovu zatvorenog tipa – kaže Tatalović.
Dok je za poslanika ZLF Bogdana Radovanovića poražavajuće to što smo uopšte došli u poziciju da Ivica Dačić komentariše termin stida na političkoj sceni Srbije.
– Čovek bez trunke obraza i srama, sa pozicije predsednika zločinačke političke partije odgovorne za godine najveće sramote u istoriji naše zemlje – sveopštu pljačku i kriminalizaciju, generisanje sukoba i ratova, međunarodnu izolaciju, siromašenje građana potpunom zloupotrebom javnog interesa, daje sebi za pravo da bilo šta smatra o aktuelnim društvenim okolnostima i govori o nekom stidu.
Tužno je da najveća briga ministra unutrašnjih poslova nije to kako ni mesec i po dana nakon najvećeg skupa u istoriji Srbije ne znamo ko je napao mirno okupljene građane zvučnim oružjem – navodi on za Danas.
I ukazuje na to da je “taj čovek sa pozicije ministra naredio da pripadnici policije tuku studente i građane ispred DIF-a u Novom Sadu, a bez ikakvog stida tumači šta isti ti ljudi žele, a šta ne”.
– Neka Dačić ne brine za pobunjenu javnost, ona će i sama umeti da se snađe. Za njegovog partijskog druga Branka Ružića, koji se samoetablirao delom te opozicione pobunjene javnosti, već nisam siguran. Proces koji je u Srbiji počeo je nepovratan dok sat otkucava kako za SNS, tako i za SPS i Dačića. Pitanje je trenutka i brzine kojom ćemo doći do oslobođenja od autoritarno-kriminalnog režima, što oni vrlo dobro znaju i zato ovolika nervoza – zaključuje Radovanović.
L. Valtner
