Povlačenje američkog predsednika Džozefa Bajdena iz predsedničke trke povećalo je neizvesnost u svetu u vreme kada se zapadni lideri suočavaju sa ratovima u Ukrajini i Gazi, rastućim uticajem Kine u Aziji i usponom krajnje desnice u Evropi.
Obim spoljnopolitičkih izazova sa kojima će se suočavati sledeći predsednik SAD jasno pokazuje koliko ono što se dešava u Vašingtonu može imati posledice za ostatak planete.
Pošto se potpredsednica Kamala Haris smatra potencijalnom zamenom za Bajdena, u Izraelu procenjuju šta bi njena kandidatura značila za tu zemlju koja se suočava sa sve većom globalnom izolacijom zbog načina vođenja rata protiv Hamasa.
Izraelski levičarski dnevni list Harec objavio je priču u kojoj se analizira odnos Harisove prema Izraelu, navodeći da je ona otvoreno kritikovala Izrael tokom ofanzive na Gazu. Poslednjih meseci, ona je više nego Bajden pozivala na prekid vatre, osuđujući izraelsku invaziju na Rafu i izražavajući užas zbog broja poginulih civila u Gazi.
Izraelski ministar odbrane Joav Galan zahvalio je Bajdenu na njegovoj "nepokolebljivoj podršci Izraelu tokom godina."
Izraelski predsednik Isak Hercog pohvalio je Bajdena kao "simbol neraskidive veze između naša dva naroda" i "pravog saveznika jevrejskog naroda".
Nije bilo reakcije premijera Benjamina Netanjahua, saveznika bivšeg predsednika Donalda Trampa, čija je istorija srdačnih odnosa sa Bajdenom bila narušena tokom rata između Izraela i Hamasa.
Pošto se iranski proksiji širom Bliskog istoka sve više upliću u rat Izraela i Hamasa, SAD se suočavaju sa regionom u haosu. SAD i njihovi saveznici optužili su Iran za proširenje svog nuklearnog programa i obogaćivanje uranijuma do nivoa od 60 odsto, skoro do nivoa oružja.
Pogibija tvrdolinijaškog predsednika Ebrahima Raisija u padu helikoptera, dovela je novog reformistu na mesto predsednika Irana, Masuda Pezeškijana, koji je rekao da želi da pomogne Iranu da se otvori prema svetu, ali je zadržao prkosan ton prema SAD.
Svaki demokratski kandidat bi verovatno nastavio Bajdenovo politiku vojne podrške Ukrajini. Ali nezadovoljstvo Bajdenovom administracijom je poraslo u Ukrajini i Evropi zbog sporog pristizanja američke pomoći i ograničenja upotrebe zapadnog oružja.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da poštuje "tešku, ali snažnu odluku" Bajdena da odustane od kampanje i zahvalio mu se na pomoći u sprečavanju ruskog predsednika Vladimira Putina da okupira njegovu zemlju.
Tramp je obećao da će okončati rat protiv Ukrajine u jednom danu ako bude izabran, što je izazvalo strah u Ukrajini da bi Rusiji moglo biti dozvoljeno da zadrži teritoriju koju je zauzela u ratu. Trampov izbor za potpredsednika, senator iz Ohaja Džej Di Vens, jedan je od najglasnijih protivnika američke pomoći Ukrajini u Kongresu. Rusija je, u međuvremenu, odbacila važnost trke, insistirajući da će Moskva, bez obzira na to šta se desi, nastaviti rat u Ukrajini.
Poslednjih meseci, i Bajden i Tramp su pokušali da pokažu biračima ko se najbolje može suprotstaviti rastućoj vojnoj snazi i ratobornosti Pekinga i zaštititi američka preduzeća i radnike od jeftinog kineskog uvoza. Bajden je povećao carine na električna vozila iz Kine, a Tramp je obećao da će primeniti carine od 60 odsto na sve kineske proizvode.
Trampova doktrina "Amerika prvo" pogoršala je tenzije sa Pekingom. Ali sporovi sa geopolitičkim rivalom i ekonomskim gigantom oko ratova u svetu, trgovine, tehnologije i bezbednosti nastavljeni su i u Bajdenovom mandatu.
Zvanična reakcija Kine na predsedničku trku u SAD bila je oprezna.
"Izbori u SAD su unutrašnja politika SAD. Nemam komentar na ovo", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.
