Nemanja Rujević za Danas o novoj nemačkoj vladi i odnosu prema Srbiji
CDU/CSU (Hrišćansko-demokratska unija Nemačke i Hrišćansko-socijalna unija) i lideri Socijaldemokratske partije (SPD) dogovorili su se o formiranju nove Vlade Nemačke. Dogovor, koji je postignut 45 dana nakon što su Mercovi konzervativci pobedili na vanrednim izborima, postignut je brzo u odnosu na standarde u Nemačkoj, gde obično traje mesecima.
Nova koalicija zajedno ima 328 mesta u donjem domu Parlamenta, Bundestagu koji broji 630 poslanika.
Ovaj dogovor, čiji detalji nisu objavljeni, otvara put za Merca, lidera centrističke desne CDU, da u narednim nedeljama položi zakletvu kao novi kancelar.
Poslednja faza pregovora između konzervativaca i SPD-a iznela je nekoliko ključnih tačaka nesuglasica, pri čemu je SPD tražio povećanje poreza za najbogatije, dok su konzervativci bili protiv novih povećanja poreza. Takođe, migracija je postala jedno od najpolitizovanijih pitanja u pregovorima.
Pod pritiskom desnog krila zbog snažnog izbornog rezultata Alternative za Nemačku (AfD), Mercovi konzervativci su tražili odbijanje azilanata na nemačkim granicama.
SPD se protivi tome, tvrdeći da bi takav potez mogao da udalji Nemačku od njenih suseda u trenutku kada zemlji treba solidarnost EU u borbi protiv Trampovih carina.
Novinar Dojče velea Nemanja Rujević analizira za Danas formiranje nova nemačke vlade, ali i kakav će biti odnos prema Srbiji.
„Lider Demohrišćana Fridrih Merc se konačno dograbio kancelarskog ureda što mu je san ceo život. Međutim, dolazi u tako teškom trenutku da to verovatno nije mogao da sanja ni u noćnim morama.
Nastaviće se modus kriza u kojima je Nemačka već dugo, još od finansijske krize 2008, 2009, pa izbegličke i dužničke krize, Bregzita, pandemije korona virusa, izbijanja totalnog rata u Ukrajini…“, ukazuje Rujević.
Sada Merca, ističe Danasov sagovornik, dočekuje sve to, ali i više od toga.
„Mislim na ludovanja američkog predsednika Donalda Trampa sa carinskim ratom koji je posebno pikantan za Nemačku kao veliku izvoznu naciju, a čijoj ekonomiji ionako ne ide sjajno. Ukoliko izvoz opadne ići će joj još gore. Sve to je Merc pokušao da zaleči u kolacionom sporazumu sa posrnulim Socijaldemokratama tako što će se zemlja zadužiti za bilion evra za ulaganja u infrastrukturu i vojsku.
Te pare su način da te dve razorodne stranke skupo plate svoje kompromise, ali možda i donekle podstaknu ekonomiju i opreme vojsku za nešto što već i Bundesver zove stanjem koje nije ni rat ali nije ni mir u odnosu na Rusiju“, objašnjava Rujević.
On dodaje da se sve glasnije govori o tome da nemačka vojska treba da bude spremna za mogući rat sa Rusijom.
„U tom pogledu, dometi Merca teško mogu da budu izuzetni, ali bi on verovatno mogao da bude zadovoljan ukoliko se zaustavi pad standarda građana, ne bude velikog rata, ako se ekonomija pokrene i AfD prestane da jača“, navodi Rujević.
Prema njegovom mišljenju, nije iznenađenje što je AfD još više ojačao posle izbora.
„Sada ankete pokazuju da je maltene izjednačena sa Demohrišćanima i na pragu toga da je postane, po anketama, najača stranka. Ali ankete su ankete ,a sledeći izbori nisu na vidiku. Nemačkoj će biti potrebna stabilnost u naredne četiri godine bez međusobnoh zavada kolacionih partnera i uz želju da se povrati poverenje u demokratiju, jer je to najveće gorivo na kojem raste AfD.
Rast AfD-a pokazuje da je mnogima u Nemačkoj dozlogrdilo i da nemaju više volje da čekaju na etablirane partije. I dalje tvrdim da njihova popularnost raste sa padom standarda“, naglašava Rujević.
Što se tiče odnosa prema Srbiji, naš sagovornik ne očekuje nikakve promene.
„Šta više očekujem da tema Zapadnog Balkana i proširenja EU bude i manje bitna nego do sada, a do sada skoro da nije bila bitna. Osim u smislu da se na Balkanu ne puca. Tu očekujem određene pritiske na Beograd, Republiku Srpsku i Kosovo“, ističe Rujević.
Po njegovim rečima, Merc je čovek koji nema nikakvih ambicija za proširenje EU.
„Šta više, priklonio se, po mom sudu, avanturističkoj školi mišljenja koja kaže da članstvo u EU nije ni potrebno nego da te države, a on u isti koš trpa Srbiju, Tursku i Moldaviju, treba da se ekonomski integrišu sa EU, da to bude neka vrsta proširenja u vidu koncentričnih krugova, što mislim da je katastrofa, jer ne donosi pravne standarde u Srbiju niti bi trajno vezalo Srbiju za EU“, kaže Rujević.
Kako naglašava, Berlin će i dalje instistirati na srpskom litijumu, uz mogućnost da je to promašena priča.
„Srpski vlastodržac Vučić neće smeti da ponovo pokreće tu temu zbog nagomilanog nezadovolsjtva u zemlji. Možda i hoće. Tema litijuma u Nemačkoj je nadstranačka, jer se vidi deo rešenja za budućnost nemačke autoindustrije u masovnoj proizvodnji baterija.
Za to treba mnogo litijuma, a litijum je deficitarna roba čiju kontrolu ima Kina, tako da bilo koje evropsko nalazište, pa i srpsko, bio zgoditak za Nemačku. I u tom smislu ne očekujem da se nešto ne promeni. U Srbiji stvari vole da se gledaju srbocentrično, mislim da nova nemačka vlada baš ništa spektakularno ne donosi“, zaključuje Rujević.
Jelena Diković/Danas
