Pariz tvrdi da je Turska vojno uključena u rat u Nagorno-Karabahu
- Francuske vlasti su saopštile da je Turska na strani Azerbejdžana vojno uključena u rat u Nagorno-Karabahu, i da strahuje od "internacionalizacije" tog sukoba."Novost je da postoji vojna umeštanost Turske i to može da podstakne internacionalizaciju sukoba", rekao je šef francuske diplomatije Žan-Iv Le Drian (Jean-Yves Le Drian) u Spoljno-političkom odboru Parlamenta Francuske.
U Nagorno-Karabahu od kraja septembra ratuju azerbejdžanske i jermenske snage.
Jermenija i Azerbejdžan se decenijama bore oko Nagorno-Karabaha, oblasti sa većinskim jermenskim stanovništvom koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) nedavno je osudio prisustvo "sirijskih boraca iz džihadističkih grupa" u Nagorno-Karabahu.
Le Drian je izrazio žaljenje zbog "velikog broja civilnih žrtava" i ponovo je pozvao na neposredni prekid vatre na tom području i na povratak za pregovarački sto pod pokroviteljstvom posredničke grupe koju čine Francuska, Rusija i SAD.
Šef diplomatije EU, Žozep Borel, takođe je danas rekao da Evropska unija strahuje od internacionalizacije sukoba u regionu Nagorno-Karabah uključivanjem Turske i Rusije u taj rat.
"Ulazak regionalnih aktera u sukob ne može biti isključen. Treba sprečiti strano mešanje", rekao je Borel u obraćajući u Evropskom parlament u Briselu, pominjući Rusiju i Tursku.
Turska podržava Azerbejdžan i organizovala je velike zajedničke vojne manevere sa azerbejdžanskim snagama početkom avgusta, nekoliko nedelja pre početka neprijateljstava oko Nagorno-Karabaha.
S druge strane, Rusija ima dobre odnose sa obe zaraćene strane koje snabdeva oružjem, ali je ipak bliskija Jermeniji koja je u vojnom savezu s Moskvom.
Borel je rekao da je stav EU jasan: "Borbe moraju da prestanu"
Ministri spoljnih poslova Grčke i Turske se dogovorili da nastave razgovore oko spora u Sredozemlju
- Ministri spoljnih poslova Grčke i Turske su se na marginama konferencije u Slovačkoj dogovorili da odrede datum za početak nove runde razgovora usled tenzija u Istočnom Sredozemlju.
Tenzija između Grčke i Turske je ublažena poslednjih dana jer je NATO pomogao da se uspostavi vojni mehanizam za sprečavanje konflikata, uključujući direktnu vezu između vojski dve zemlje, da bi se izbegla mogućnost "vrućeg incidenta" koji bi mogao da dovede do rata.
Spor između dve zemlje eskalirao je ovog leta kada je Turska izvela brod za traganje za gasom i naftom u podmorju.
Tursko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je danas kratak video turskog ministra spoljnih poslova Mevluta Čavašoglua i njegovog grčkog kolege Nikosa Dendiasa koji su se sastali na marginama Globsek foruma u Bratislavi.
Anonimni grčki diplomatski zvaničnik rekao je da su se ministri dogovorili da odrede datum za razgovore, koji će biti 61. runda dugotrajnog procesa razgovora Grčke i Turske čiji je cilj da se smanje tenzije i poboljšaju odnosi dve zemlje.
Havaji počinju s turizmom uprkos pandemiji
- Uprkos sve većem broju slučajeva oboljevanja od korona virusa širom SAD, zvaničnici američke savezne države Havaji su najavili ponovno pokretanje turizma sledeće nedelje uklanjanjem višemesečnih protivipedimjeskih ograničenja koja su ekonomski osakatila ta ostrva.
Ukidanje mera, među kojima i 14-dnevnog karantina za sve putnike koji dolaze, omogućiće putnicima da dođu ako imaju negativne rezultate testova.
Ali popuštanje od 15. oktobra izaziva zabrinutost da bi ponovo mogla skočiti zaraza što se već letos desilo kada su ublažena lokalna ograničenja, za stanovništvo.
Pre pandemije, na Havaje je dnevno dolazilo po oko 30.000 turista.
Državni epidemiolog Havaja i direktor zdravstva su dali ostavke u septembru zbog nezadvoljstva njihovim postupanjem tokom epidemije.
Havaji imaju jednu od najviših stopa nezaposlenosti u SAD od početka pandemije koja je zaustavila gotovo sve turističke aktivnosti.
Nasilni protesti protiv novog zakona o radu širom Indonezije
- Više hiljada studenata i radnika učestvovalo je u Indoneziji u nasilnim protestima protiv novog zakona o radu.Demonstranati su u blizini predsedničke palate u Džakarti bacali kamenje i flaše na policiju koja je pokušavala suzavcem da rastera okupljene, među kojima je bilo radnika, srednjoškolaca i studenata.
Predsednik Joko Vidodo boravi u poseti provinciji Centralni Kalimantan i nije bio u palati.
Na nekoliko raskrsnica u okolini demonstranti su podmetnuli požare.
Policija u Džakarti je blokirala ulice koje vode do parlamenta i privela je najmanje 200 srednjoškolaca, rekao je portparol policije Džakarte Jusri Junus.
"Isprovocirani su pozivima na društvenim mrežama da stvore pobunu u Džakarti", rekao je Junus.
Slični sukobi dogodili su se u više velikih gradova širom zemlje, uključujući Medan, Makasar, Manado i Bandung.
U Bandungu, glavnom gradu provincije Zapadna Java, policija je tokom dva dana nasilnih protesta uhapsila 209 osoba.
Organizatori su pozvali na trodnevni nacionalni štrajk koji će početi u utorak, zahtevajući od vlade da povuče sporni zakon.
Kritičari novog Zakona o otvaranju novih radnih mesta, koji je parlament odobrio u ponedeljak, smatraju da će on bitno promeniti indonežanski sistem rada i upravljanje prirodnim resursima.
"Zavetujemo se da ćemo se nastaviti da izlazimo na ulice sve dok novi zakon ne bude opozvan", rekao je jedan od organizatora protesta Andi Kiarulah.
Azerbejdžan demantuje da je granatirao staru jermensku crkvu
- Azerbejdžan je demantovao da su njihove snage gađale staru jermensku crkvu u Nagorno-Karabahu, borbama zahvaćenoj separatističkoj enklavi u Kavkazu.
"Informacije o oštećenju crkve u Šuši nemaju nikakve veze sa vojnim akcijama azerbejdžanske vojske", saopštilo je ministarstvo odbrane Azerbejdžana.
Ministarstvo je dodalo da "azerbejdžanska vojska ne cilja istorijske, kulturne i verske zgrade i spomenike".
Jermenska vlada saopštila je danas da je u artiljerijskoj vatri azerbejdžanskih snaga u oblasti Nagorno-Karabah oštećena stara jermenska crkva Svetog Hrista Spasitelja u gradu Šuša. U prilogu su dati snimci oštećenog krova i unutrašnjosti crkve.
Grad Šuša nalazi se oko 15 kilometara južno od Stepanakerta, glavnog grada Nagorno-Karabaha. On je bio velikim delom razoren u odlučujućoj borbi za vreme rata za Karabah početkom 1990-ih. Crkva je posle toga obnovljena i postala simbol za Jermene.
Višedecenijski sukobi Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno-Karabaha eskalirali su pre desetak dana.
Jermenija je optužila Azerbejdžan da granatira Stepanakert, glavni grad Nagorno-Karabaha dok je Azerbejdžan naveo da je napadnuto nekoliko njegovih gradova uključujući drugi po veličini.
U Maroku zaplenjeno više od 11 tona smole kanabisa
- Više od 11 tona smole kanabisa koja služi za proizvodnju hašiša, zaplenjeno je u Tangeru na severu Maroka, saopštile su danas tamošnje vlasti i dodale da je jedna osoba privedena.
Policija je u sredu uveče okončala operaciju međunarodnog šverca droge koja se nalazila u kamionu za prevoz robe. Zaplenjeno je 11 tona i 440 kilograma smole kanabisa, navela je policija.
Droga je bila sakrivena ispod poljoprivrednih proizvoda u kamionu koji je putovao za Španiju, dodala je policija navodeći da je priveden vozač.
Prema podacima UN-a, Maroko je jedan od najvećih proizvođača i izvoznika hašiša.
Marokanska policija je prošle godine zaplenila 179 tona kanabisa i smole te biljke koja se koristi za proizvodnju hašiša.
Rusija prijavila uspešno testiranje supersonične rakete
- Rusija je uspešno testirala novu Cirkon supersoničnu krstareću raketu, preneo je danas načelnik ruskog generalštaba Valerij Gerasimov ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Gerasimov je u video pozivu s Putinom rekao da je probno lansiranje izvedeno juče sa fregate Admiral Groškov koja se nalazi u Belom moru.
Raketa je uspešno pogodila cilj u Barencovom moru, rekao je Gerasimov.
Putin, je pohvalio uspešan test kao "veliki događaj" za Rusiju.
"Opremanje naših oružanih snaga, vojsku i mornaricu, sa najnovijim oružanim sistemima koji su zaista bez premca će svakako osigurati dugoročnu odbrambenu sposobnost naše zemlje", rekao je Putin, kome je, kako navodi AP, "ova lepa vest preneta na njegov 68. rođendan".
Putin je 2019. govorio o predstojećem raspoređivanju nove supersonične rakete "Cirkon" za Ratnu mornaricu, rekavši da raketa može da leti devet puta brže od zvuka i da ima domet od 1.000 kilometara.
Brisel pozvao London da stavi sve karte na sto u pregovorima posle Bregzita
- Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Ćarles Mićel) pozvao je Veliku Britaniju da "stave sve karte na sto" u pregovorima o budućim odnosima posle Bregzita.
Mišel je, posle telefonskog razgovora sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom (Johnson), napisao na Tviteru da EU više voli postizanje sporazuma, "ali ne po svaku cenu".
"Vreme je da Velika Britanija stavi svoje karte na sto", dodao je Mišel dok EU zamera Velikoj Britanija da još nije ušla u "srž" pregovora koji još zastajkuju.
S druge strane, Velika Britanija je izrazila spremnost da se suoči i sa "neuspehom" u pregovorima o budućim trgovinskim odnosima sa EU.
Džonson je rekao da je britanska posvećenost jasna a to je pokušaj postizanja dogovora, ali je dodao da je njegova zemlja spremna da se suoči i sa odsustvom sporazuma ukoliko ne bude mogao da se postigne.
Velika Britanija je 31. januara zvanično istupila iz članstva u EU, posle čega je usledio prelazni period do kraja godine. Do tada bi London i Brisel trebalo da postignu sporazum o budućim odnosima.
Dve strane treba da se dogovore između ostalog o pitanjima trgovine, bezbednosti, energetike, ribolova i saobraćaja.
Polovina stanovništva Nagorno-Karabaha raseljena zbog sukoba
- Između 70.000 i 75.000 ljudi, što je polovina stanovništva Nagorno-Karabaha, raseljeno je zbog sukoba jermenskih i azerbejdžanskih snaga, izjavio je ombudsman te samoproglašene republike.
"Prema našim preliminarnim procenama, oko 50 odsto stanovništva je raseljeno od čega 90 odsto žena i dece", rekao je Frans presu ombudsman Artak Belgarijan.
On je dodao da je između "70.000 i 75.000 ljudi je raseljeno unutar Nagorno-Karabaha ili su postali izbeglice, prebacujući se na bezbedna mesta".
Nagorno-Karabah ima oko 140.000 stanovnika, a 99 odsto su etnički Jermeni. Lokalne vlasti i Jermenija optužuju Azerbejdžan da od obnavljanja sukoba 27. septembra za metu imaju civile, posebno u glavnom gradu Stepanakertu, koji ima 50.000 stanovnika.
Grad je posebno od petka pod raketnim napadima što je primoralo većinu stanovništva da pobegne, a oni koji su ostali, kriju se u podrumima.
Azerbejdžan takođe tvrdi da je njegovo stanovništvo meta napada, ali za sada ne navodi broj ljudi koji je pobegao od sukoba.
Stepanakert je tokom noći ponovo bombardovan, a tokom jutra su delovali i dronovi, javlja novinar Frans presa.
Gotovo stalno se oglašavaju sirene za uzbunu, a grad je praktično u potpunom mraku.
Jedan stanovnik je rekao Frans presu da je noćas bilo najjače bombarovanje od vikenda.
Napadi su jutros prestali, omogućivši kratak predah stanovnicima koji su još u gradu, javlja Frans pres i dodaje da je niz kuća potpuno uništen u blizini parlamenta.
Višedecenijski sukobi Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno-Karabaha eskalirali su pre desetak dana.
Azerbejdžan, zemlja turskog govornog područja čiji su stanovnici pretežno šiiti, traži vraćanje pod njegovu kontrolu Nagorno-Karabaha, većinski naseljenim Jermenima hrišćanske veroispovesti, čije otcepljenje 1991. međunarodna zajednica nije priznala.
