Tramp planira da naredi smanjenje broja američkih vojnika u Avganistanu i Iraku
- Administracija predsednika SAD Donalda Trampa trebalo bi do 15. januara da smanji broj vojnika u Avganistanu gotovo 50 odsto, na 2.500, izjavio je neimenovani američki zvaničnik.
Tim potezom ne bi bio ispunjen cilj odlazećeg predsednika Trampa da povuče sve američke vojnike do kraja godine, čemu su se suprotstavili njegovi vojni i spoljnopolitički savetnici.
U Avganistanu je sada između 4.500 i 5.000 američkih vojnika.
Pentagon očekuje i da broj američkih vojnika u Iraku bude smanjen na 2.500, sa sadašnjih više od 3.000.
Te odluke nisu iznenađenje nakon što je Tramp prošle nedelje promenio rukovodstvo Pentagona i postavio sebi lojalne ljude koji su, kao i on, nezadovoljni što su američki vojnici i dalje prisutni u ratnim zonama.
Neimenovani zvaničnik je kazao da su vojni lideri tokom vikenda obavešteni o planiranim povlačenjima vojnika i da izvršna naredba još nije saopštena komandantima.
Prema planu, smanjenje broja vojnika biće završeno svega pet dana pre nego što novoizabrani predsednik SAD Džozef Bajden stupi na dužnost.
Tramp ne priznaje pobedu Bajdena na predsedničkim izborima i tvrdi da su oni namešteni u korist bivšeg potpredsednika SAD.
Iako ne navodi nijedan dokaz za izbornu krađu, Tramp pokušava da ospori rezultate pred sudovima saveznih država, a najavio je da će u proces uključiti i Vrhovni sud SAD ako bude potrebno.
Novi protesti protiv nošenja maski u Nemačkoj
- Više protesta protiv nošenja maski održano je u Nemačkoj, a u Frankfurtu je upotrebljen i vodeni top, saopštila je policija.
U centru Frankfurta je skoro hiljadu ljudi demonstriralo na poziv udruženja "Slobodni mislilac".
Vlasti su odobrile taj skup "protivnika zaključavanja", ali je stvar zakomplikovalo oko 200 osoba na kontra-mitingu. Ti ljudi, uglavnom pripadnici antirasističkih pokreta, nosili su transparent "Dole desnica".
Ta grupa nije imala dozvolu za okupljanje pa ih je policija rasterala vodenim topom.
Protiv restriktivnih mera se protestovalo i u drugim gradovima.
Ministar spoljnih poslova Jermenije podneo ostavku
- Ministar spoljnih poslova Jermenije Zohrab Mnacakanijan podneo je ostavku, u vreme političke krize u zemlji posle sporazuma o obustavi vatre u sukobu oko oblasti Nagorno-Karabah koji predviđa predaju dela teritorije dugogodišnjem neprijatelju Azerbejdžanu.
Sporazumom postignutim uz posredstvo Rusije obustavljen je šestonedeljni sukob u kojem su poginule stotine, a možda i hiljade ljudi, ali se Jermenija obavezala da preda Azerbejdžanu neke oblasti izvan Nagorno-Karabaha koje je kontrolisala.
Nagorno-Karabah formalno pripada Azerbejdžanu, ali je od kraja rata 1994. godine pod kontrolom snaga etničkih Jermena, podržanih od Jerevana. Kada je rat okončan 1994. godine, u rukama Jermena nije ostao samo Nagorno-Karabah nego i znatan deo teritorije oko te oblasti.
Prošlonedeljni dogovor je doveo do slavlja u Azerbejdžanu, ali i do masovnih protesta u Jermeniji, gde su hiljade izašle na ulice, tražeći ostavku premijera Nikola Pašinijana i poništavanje sporazuma.
Mnacakanijan je podneo ostavku nedugo pošto je Pašinijan u parlamentu rekao da je odlučio da smeni šefa diplomatije.
Hiljade demonstranata su i danas protestovale u centru Jerevana.
Brisel i London nastavili pregovore o dogovoru posle Bregzita
- Pregovori između Brisela i Londona o budućim vezama posle Bregzita nastavljeni su u Briselu, uz pritisak jer je ostalo još malo vremena za postizanje dogovora.
"Videćemo da li ćemo naći sporazum. U ovom trenutku ne možemo da kažemo da li će dogovor biti postignut do kraja nedelje, ni kada, ni da li će ga uopšte i biti", izjavio je neimenovani evropski zvaničnik i dodao da se već mnogo kasni.
Pregovarač Evropske unije (EU) Mišel Barnije (Mićel Barnier) i njegov britanski kolega Dejvid Frost (David) već su razgovarali u nedelju, a danas posle podne nastavljaju razgovore u cilju pronalska kompromisa posle osam meseci pregovora.
"I dalje smo odlučni, strpljivi i pokazujemo poštovanje. Želimo da naša buduća saradnja bude otvorena ali i poštena u svim oblastima", rekao je Barnije.
Frost je rekao da se radi naporno kako bi bio postignut dogovor ali je "put još dug".
Rok za postizanje dogovora ističe 31. decembra kada se završava prelazni period posle istupanja Velike Britanije iz članstva u EU koji je 31. januara stupio na snagu. Do kraja godine važe evropski standardi ali bez trgovinskog sporazuma, Londonu i Briselu preti privredni šok.
Pregovarači moraju da postignu dogovor pre kraja godine kako bi dokument ratifikovale dve strane. Evropski parlament poslednje zasedanje u ovoj godini je zakazao za 14. decembar.
Brisel i London treba da se dogovore između ostalog o pitanjima trgovine, bezbednosti, energetike, ribolova i saobraćaja.
Izrael napao Gazu avionima, helikopterima i tenkovima posle raketiranja
- Izraelski borbeni avioni, helikopteri i tenkovi gađali su mete Hamasa u pojasu Gaze pošto su ekstremisti ispalili dve rakete na Izrael sa te palestinske teritorije, saopštila je vojska.
Jedna raketa je pala u južni izraelski grad Ašdod, a druga u centralni deo Izraela ali izveštaja o eventualnim žrtvama nije odmah bilo ni na jednoj strani.
Vojska je navela da su rakete pale na otvoreno područje.
Zvaničnici Hamasa, islamske ekstremističke organizacije koja vlada Gazom, nisu ništa komentarisali, a u vojnom saopštenju se navodi da je vojska gađala podzemnu infrastrukturu Hamasa i vojne punktove, preneo je AP.
Izraelski mediji javljaju da su rakete iz Gaze ispaljene na godišnjicu ubistva komandira palestinskog Islamskog džihada Bahe Abu al Ate.
Bivši nigerijski predsednik Obsandžo posreduje u Etiopiji
- Bivši nigerijski predsednik Olusegun Obsandžo pokrenuće posredničku misiju u Etiopiji gde se sukob između centralnih vlasti u Adis Abebi i regiona Tigraj proširio na susednu Eritreju, javio je njegov portparol.
"On je na putu za Adis Abebu, gde ide na razgovore", rekao je za Frns pres Kehinde Akijemi, portprol bivšeg predsednika navodeći da se radi o misiji posredovanja.
Etiopska vlada i Afrička unija naveli su da nemaju informacije o misiji Obasandža koji je ranije bio specijalni izaslanik UN za Demokratsku Republiku Kongo.
U glavnom gradu Ugande Kampali, državni zvaničnici su rekli da će ugandanski predsednik Joveri Museveni pokrenuti posredovanje između etiopske vlade i disidenata, regionalnih vlasti u Tigraju.
Upitan o tome portparol etiopskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da nije u toku.
Etiopski premijer Abij Ahmed je 4. novembra poslao saveznu vojsku u napad na Tigraj posle višemesečnih rastućih tenzija sa regionalnim vlastima Fronta za oslobođenje naroda Tigraja (TPLF).
Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da očekuje veliki talas izbeglica u susednu Somaliju ocenivši da postoji rizik da se sukob pojača. Blizu 25.000 Etiopljana, muškaraca, žena i dece već je pobeglo u Sudan od sukoba u Tigraju, prema zvaničnoj sudanskoj agenciji Suna.
Etihad zvanično najavio direktne letove za Izrael
- Nacionalna aviokompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata, Etihad, najavila je da će u martu 2021. godine početi direktni letovi u Izrael posle nedavno postignutog sporazuma o normalizaciji odnosa.
Kako je navela kompanija sa sedištem u Dubaiju biće to svakodnevni letovi za Tel Aviv, počev od 28. marta, tokom cele godine.
Letovi će početi oko šest meseci posle potpisivanja sporazuma o normalizaciji odnosa, prvim između Izraela i jedne zemlje Zaliva, zahvaljujući posredovanju SAD.
Kompanija Etihad je to označila istorijskim momentom koji učvršćuje njenu posvećenost rastućim mogućnostima za trgovinu i turizam.
Prvi komercijalni avion Etihada sleteo je na izraelski međunarodni aerodrom Ben Gurion u oktobru i potom poleteo za Abu Dabi, a u njemu je bila izraelska delegacija.
Jedna niskobudžetna aviokompanija iz Dubaija je već najavila da će direktni letovi za Tel Aviv početi ovog meseca i da će avioni leteti 14 puta nedeljno.
Saudijska Arabija je dozvolila da avioni za Izrael lete kroz njen vazdušni prostor čime je trajanje leta između dve zemlje smanjeno na oko tri sata.
RFI se izvinjava zbog objavljivanja nekrologa živim ličnostima
- Francuski radio RFI izvinio se pošto je tehničkom greškom objavio nekrologe brojnim ličnostima koje su žive, poput fudbalera Pelea, britanske kraljice Elizabete Druge ili glumice Brižit Bardo.
"Brojni nekrolozi su objavljeni na našoj veb stranici zbog tehničkog problema. Mobilizovali smo se kako bismo ispravili ovu veliku grešku i izvinjavamo se tim osobama, kao i vama koji nas pratite i verujete nam", istakao je na Tviteru RFI čija je greška izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama.
Među osobama koje su se našle u nekrolozima su i vrhovni vođa Irana Ali Hamnei, bivši američki predsednik Džimi Karter, kubanski lider Raul Kastro, fudbaler Pele, ali i brojni glumci i glumice poput Klinta Istvuda, Sofije Loren, Brižit Bardo, Žan-Pola Belmonda.
RFI je objavio nekrolog i bivšem ministru i bivšem predsedniku fudbalskog kluba Olimpik Bernaru Tapiju koji se više puta našao u sličnoj situaciji, kao kada je pariski Mond objavio da je umro pre više od godinu dana ili kanal L'Ekip koji je isto učinio u avgustu ove godine, pa je brzo povukao tu informaciju.
Makron i Pompeo na sastanku iza zatvorenih vrata uprkos neslaganju o rezultatima izbora u SAD
- Francuski predsednik Emanuel Makron sastao se u Parizu sa državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom iza zatvorenih vrata.
Pompeo se pre toga u Jelisejskoj palati sastao sa francuskim ministrom spoljnih poslova Žan-Iv Le Drianom, saopšteno je iz Makronovog kabineta.
Makronov kabinet je posetu opisao kao "kurtoaznu".
Nije zakazana nijedna konferencija za štampu, a novinska agencija AP ocenjuje da je time potencijalno izbegnuto pitanje novinara da Makron i Pompeo prokomentarišu neslaganja po pitanju ishoda američkih predsedničkih izbora.
Makron i Pompeo sastali su se samo devet dana nakon što je francuski predsednik čestitao pobedu na izborima Džozefu Bajdenu, dok američki državni sekretar ne priznaje Bajdenovu pobedu.
Ipak, iz Pompeovog tima su saopštili da je kontakt sa novinarima izbegnut zbog epidemije korona virusa.
Državni sekretar u Parizu počinje svoju turneju po Evropi i Bliskom Istoku, međutim detalji posete nisu poznati.
Iz Pariza on bi trebalo da otputuje u Tursku, gde, kako saznaje AP, nije zakazan nijedan sastanak sa turskim zvaničnicima.
U Danskoj otkriveno žarište ptičijeg gripa, 25.000 kokošaka će biti ubijeno
- Glavna veterinarska služba u Danskoj saopštila je da je otkrila prvo žarište ptičijeg gripa na zapadu zemlje i naložila ubijanje 25.000 kokošaka kao i prekid izvoza jaja i pilića van Evropske unije (EU).
"Oko 25.000 kokošaka u farmi u Randersu će biti ubijeno jer je utvrđen ptičiji grip H5N8", navela je ta služba.
Posle pojave ptičijeg gripa prošlog leta u Rusiji i Kazahstanu proširila se po zapadnoj Evropi.
U Francuskoj je živina preventivno stavljena u karantin, dok je bolest registrovana u Velikoj Britaniji i Holandiji.
Danske vlasti pozvale su uzgajivače da štite svoju živinu od divljih ptica.
Erdogan pozvao na rešavanje kiparskog pitanja na osnovu dve odvojene države
- Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je tokom posete severnom delu Kipra na razgovore o rešavanju pitanja te zemlje na osnovu dve odvojene države.
"Na Kipru postoje dva naroda i dve odvojene države. Potrebni su razgovori za rešavanja tog pitanja na osnovu dve odvojene države", rekao je Erdogan u govoru u severnom delu Kipra pod kontrolom Turske.
Erdogan je rekao da više ne treba da se razmišlja o ujedinjenju Kipra u obliku savezne države.
Kipar je 1974. godine, posle turske okupacije severnog dela ostrva, podeljen na Tursku Republiku Severni Kipar, koju priznaje samo Ankara, i Kiparsku republiku koja je međunarodno priznata i članica EU.
U severnom delu Kipra raspoređeno je oko 30.000 turskih vojnika.
