Austrijski kancelar predložio Putinu da se sastane sa Bajdenom u Beču
- Austrijski kancelar Sebastijan Kurc predložio je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da se u Beču sastane sa američkim kolegom Džozefom Bajdenom, saopštio je Kremlj.
Kako je preneo TAŠ, Putin i Kurc su razgovarali danas telefonom na inicijativu austrijskog kancelara.
"Savezni kancelar ponudio je da Beč bude domaćin rusko-američkog samita, ukoliko se dogovori njegovo održavanje", naveo je Kremlj.
Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov američki kolega Džožef Bajden razgovarali su telefonom 13. aprila.
Bela kuća je saopštila da je Bajden predložio Putinu sastanak tokom leta u nekoj trećoj zemlji kako bi se bavili nizom pitanja sa kojima se suočavaju obe zemlje.
Ruske vlasti su izrazile interesovanje za taj predlog, dok su Finska i Austrija ponudile da budu zemlje domaćini tom sastanku.
Broj telefona Borisa Džonsona 15 godina bio na internetu
- Britanska vlada umanjila je navode o bezbednosnom riziku nakon što je objavljeno da je broj mobilnog telefona premijera Borisa Džonsona bio dostupan na internetu 15 godina.
Portal Popbič (Popbitć) posvećen poznatim ličnostima objavio je da je Džonsonov broj telefona objavljen u novinskim izveštaju 2006. godine kada je bio poslanik Konzervativne stranke i ministar opozicije za visoko obrazovanje.
Oni koji su danas zvali premijerov broj čuli su poruku sa automata u kojoj se kaže da je telefon "isključen" i poručuje im da pokušaju kasnije ili da pošalju poruku.
Vlada je demantovala da je došlo do propusta u bezbednosti.
Ministarka unutrašnjih poslova Viktorija Atkins insistirala je na tome da premijer "zna svoju odgovornost kada je u pitanju nacionalna bezbednost" i kritikovala je medije zbog otkrivanja činjenice da je broj dostupan javnosti.
Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Piter Rikets rekao je da bi taj broj, ako je javno dostupan, mogle da koriste za prisluškivanje neprijateljske države", a možda i drugi nedržavni akteri, poput sofisticiranih kriminalnih bandi".
Džonson se već suočavao sa kritikama zbog razmenjivanja poruka putem Vocapa (NjhatsApp) sa biznismenima i lobistima.
Negirao je da je učinio bilo šta loše kada se prošle godine dopisivao sa biznismenom Džejmsom Dajsonom i obećao da će "srediti" poreske olakšice za njegovu kompaniju ako pristane da proizvede respiratore za Nacionalnu zdravstvenu službu.
Britanske vlasti predložile mehanizam za brzo otkrivanje dezinformacija
- Velika Britanija želi da Grupa sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta - G7 uspostavi mehanizam za brzo otkrivanje propagande i dezinformacija posebno iz Rusije, izjavio je danas šef britanske diplomatije Dominik Rab (Dominic Raab).
O tom pitanju će biti reči na trodnevnom sastanku šefova diplomatija G7 koji sutra počinje u Londonu.
"Želimo da se G7 ujedini i stvori mehaniram za brzo otkrivanje laži, propagande i dezinformacija. Na taj način bismo mogli da odmah to demantujemo i vratimo se istini", rekao je Rab i dodao da bi se taj mehanizam odnosio na ceo svet, a posebno za Rusiju i Kinu.
Prema pisanju lista Sandej tajms (The Sunday Times), studija koju je finansirala britanska diplomatija, utvrdila je da "ruski trolovi" prenose zlonamerne komentare na sajtovima britanskih medija "kako bi se stvorio utisak da javnost podržava rusku agresiju u Ukrajini".
Te komentare potom koriste ruski državni mediji da bi se pokazalo da britansko javno mnjenje podržava Moksvu, naveo je list i dodao da se ta ista "procedura" koristi protiv medija iz 14 država, od kojih su neke članice G7, a to su Francuska, Nemačka, Italija, Japan i SAD.
Ta studija će biti predstavljena na sastanku G7, dodao je Rab.
Poznati beloruski sportista počinje štrajk glađu zbog političke represije u zemlji
- Jedan od najpoznatijih beloruskih sportista, Andrej Kravčenko, osvajač srebrne medalje na Olimpijskim igrama, izjavio je da će deset dana štrajkovati glađu u znak podrške žrtvama političke represije u Belorusiji.
Kravčenko, koji je olimpijsku medalju osvojio u desetoboju na Igrama u Pekingu 2008. godine, rekao je danas i da prodaje zlatnu medalju sa evropskog prvenstva 2011. godine kako bi pomogao porodicama političkih zatvorenika.
"Ljudi su trenutno iza rešetaka, to su njihovi stvarni životi, uništeni su životi njihovih porodica. Veoma mi je teško da svarim ovu užasavajuću belorusku stvarnost", naveo je Kravčenko.
Masovni antivladini protesti počeli su širom Belorusije posle predsedničkih izbora 9. avgusta 2020. godine, zbog zvaničnih rezultata glasanja prema kojima je više od 80 odsto glasova dobio dugogodišnji autoritarni šef države Aleksandar Lukašenko.
Rusija uvela sankcije zvaničnicima Evropske unije
- Rusija je uvela sankcije protiv osam zvaničnika EU, u znak odmazde zbog kaznenih mera koje je Brisel uveo ruskim zvaničnicima umešanim u zatvaranje opozicionara Alekseja Navaljnog.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je danas da je zabranilo ulazak u zemlju predsedniku Evropskog parlamenta Davidu Sasoliju, potpredsednici Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Veri Jurovoj i drugim zvaničnicima država članica Unije.
Ministarstvo na čijem je čelu Sergej Lavrov optužilo je EU za pokušaj kažnjavanja Moskve zbog njenih "nezavisnih spoljnih i unutrašnjih politika" i za pokušaj obuzdavanja razvoja Rusije "nezakonitim ograničenjima".
"Svi naši predlozi za rešavanje problema između Rusije i EU kroz direktan dijalog konzistentno bivaju ignorisani ili odbacivani", navelo je rusko Ministartsvo.
Sankcije su odgovor na slične mere koje je EU uvela protiv šest ruskih zvaničnika u martu, odgovornih za zatvaranje Navaljnog, najpoznatijeg protivnika ruskog predsednika Vladimira Putina.
Američka ambasada ograničava konzularne usluge u Moskvi
- Američka ambasada u Moskvi saopštila je da će od 12. maja smanjiti konzularne usluge zbog ograničenja koje je Rusija uvela na zapošljavanje lokalnog osoblja.
U saopštenju je navedeno da će pružati samo hitne usluge građanima SAD i vrlo ograničen broj useljeničkih viza.
Ambasada neće obrađivati neimigrantske vize i izdavati dozvole za nediplomatska putovanja, obustaviće notarske usluge, izdavanje potvrda o rođenju u inostranstvu i produženje pasoša.
Moskva je zabranila američkoj ambasadi i konzularnim predstavništvima da angažuju državljane Rusije i trećih zemalja kao odgovor na niz novih sankcija koje su SAD uvele Rusiji mešanja u američke predsedničke izbore 2020. godine i umešanosti u hakerski napad na federalne agencije koje koriste softver Solar vinds, što je Moskva demantovala.
Američka ambasada je upozorila da pružanje hitnih usluga građanima SAD u Rusiji takođe može biti "odloženo ili ograničeno jer je osoblju ograničeno putovanje van Moskve".
Pozvala je svoje građane kojima ističe viza da napuste Rusiju do 15. juna, datuma koji je odredila ruska vlada.
"Žao nam je što su nas potezi ruske vlade primorali da smanjimo konzularnu radnu snagu za 75 odsto i trudićemo se da pružimo građanima SAD što više usluga", navela je ambasada.
Erdogan: Napretka u pregovorima nema zato što su zvaničnici kiparskih Grka lažovi
- Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan optužio je grčko-kiparske zvaničnike za neuspeh poslednje runde pregovora o budućnosti ostrva, kritikujući ih da su "lažovi".
"Ne verujem južnom Kipru. Ne verujem da možemo postići rezultat zato što nisu iskreni. Oni su lažovi", rekao je Erdogan novinarima, misleći na zvaničnike kiparskih Grka i deo ostrva kojim upravljaju.
Na neformalnim razgovorima koji su juče završeni u Ženevi nije bilo napretka.
Stavovi kiparskih Grka i kiparskih Turaka isuviše su udaljeni da bi počeli zvanični razgovori, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
Kiparski Grci i dalje podržavaju rešenje koje bi vodilo ponovnom ujedinjenju ostrva u obliku federalne države, dok je predsednik Turske Republike Severni Kipar predložio juče da Savet bezbednosti UN prizna dve nezavisne i jednake države na tom sredozemnom ostrvu.
Kipar je podeljen od kada je turska vojska zauzela severnu trećinu ostrva 1974. kao odgovor na državni udar sa ciljem da se ostrvo pripoji Grčkoj. Tursku Republiku Severni Kipar prznaje samo Ankara.
EMA počela ocenjivanje podataka Fajzera za odobrenje vakcina za decu
- Evropska agencija za lekove (EMA) počela je ocenjivanje zahteva nemačke farmaceutske kompanije Biontek i američke laboratorije Fajzer za odobrenje upotrebe njenih vakcina protiv korona virusa kod dece od 12 do 15 godina.EMA će izvršiti ubrzanu procenu podataka koje su dostavili Fajzer i Biontek, a očekuje se da će odluku doneti u junu, u slučaju da im ne budu potrebne dodatne informacije, saopšteno je.
Prema podacima proizvođača, vakcina je kod dece efikasna 100 odsto.Rađena je studija u kojoj je učestvovalo 2.000 adolescenata u kojoj se pokazalo da je vakcina bezbedna i efikasna.
Decu će nastaviti da nadgledaju još dve godine u cilju dugoročne zaštite i bezbednosti.Vakcina Fajzera i Bionteka je trenutno odobrena za upotrebu kod starijih od 16 godina.
Kina se ponaša sve agresivnije u inostranstvu
- Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da se Kina odnedavno ponaša "agresivnije u inostranstvu" i da se ponaša "sve češće na kontradiktoran način", prenosi danas Glas Amerike (VOA).
Na pitanje novinara Si-Bi-Es njuza (CBS Nenjs) da li Vašington ide ka vojnoj konfrontaciji s Pekingom, Blinken je rekao da je "duboko protiv interesa Kine i SAD da se krene u tom pravcu".
"Po onome čemu smo bili svedoci u poslednjih nekoliko godina, Kina deluje sve represivnije kod kuće i sve agresivnije u inostranstvu. To je činjenica", rekao je Blinken u juče objavljenom intervjuu.
Kineska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na zahtev za komentar na Blinkenov intervju.
Nemačka policija raskrinkala mrežu dečje pornografije na darknetu
- Nemačke vlasti saopštile su da su razbile ogromnu mrežu dečje pornografije na darknetu, sa više od 400.000 korisnika.
Kako se navodi, četiri osobe su uhapšene pod sumnjom da su umešane u rad platforme "Boystonjn", jedne od najvećih u svetu.
Ova platforma dečje pornografije postojala je od 2019. godine.Akcija nemačke policije sprovedena je polovinom aprila.
Više od 430 uhapšenih u SAD zbog napada na Kapitolu
- Američki federalni agenti uhapsili su više od 430 ljudi u vezi sa napadom na Kapitol 6. januara, a broj hapšenja i dalje raste, preneo je danas Glas Amerike (VOA).
Visoki zvaničnik sekretarijata za pravosuđe Bred Vigman rekao je da je uhapšeno više od polovine od oko 800 pristalica bivšeg predsednika Donalda Trampa koji su se probili na Kapitol u pokušaju da spreče Kongres da Džozef Bajden bude proglašen pobednikom predsedničkih izbora.
Napad u kojem je poginulo pet osoba, pokrenuo je jednu od najvećih krivičnih istraga u istoriji SAD.
Zvaničnici Sekretarijata za pravosuđe rekli su da bi istraga mogla da dovede do optužbi protiv čak 500 ljudi, navodi VOA.
Nekoliko hiljada mladih na žurci u Briselu uprkos zabrani okupljanja
- Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u Briselu na ilegalnoj žurci u parku u znak protesta protiv restrikcija uvedenih da se spreči širenje zaraze korona virusom.
Policija je upotrebila vodene topove i suzavac da rastera okupljene.Ovo je drugo masovno okupljanje mladih u Briselu u poslednjih mesec dana.
Okupljeni su uzvikivali "Sloboda" i "Gde je žurka? Ovde je žurka".U Belgiji su i dalje na snazi stroge mere koje uključuju zabranu okupljanja i nošenje maski u gužvi.
Ne zna se koliko je ljudi privedeno, a koliko je povređeno su sukobu okupljenih i policije.
Severna Koreja upozorila SAD da će trpeti štetu zbog Bajdenovog govora
- Severna Koreja upozorila je SAD da će se suočiti sa "veoma teškom situacijom" zbog "velike greške" američkog predsednika Džozefa Bajdena koji je označio Pjongjang kao bezbednosnu pretnju i otkrio svoju nameru da vodi neprijateljsku politiku.
Bajden je prošle nedelje, u svom prvom obraćanju Kongresu, Severnu Koreju i iranski nuklearni program nazvao "ozbiljnom pretnjom američkoj i svetskoj bezbednosti" i rekao da će sarađivati sa saveznicima na rešavanju tih problema putem diplomatije i strogog odvraćanja.
"Izjava jasno odražava njegovu nameru da nastavi da sprovodi neprijateljsku politiku prema DNRK (Demokratska Narodna Republika Koreja), što SAD čine već više od pola veka", rekao je visoki zvaničnik severnokorejskog Ministarstva spoljnih poslova Kvon Jong Gun, i ocenio da je Bajden napravio veliku grešku.
Kvon još uvek nije precizirao koje će korake preduzeti Severna Koreja, ali se njegova izjava tumači kao kao napor da se izvrši pritisak na Bajdenovu administraciju.
"Sada kada je glavni pravac nove američke politike prema DNRK postao jasan, bićemo prinuđeni da zahtevamo odgovarajuće mere i vremenom će se SAD naći u veoma teškoj situaciji", dodao je on.
Portparolka Bele kuće Džen Psaki rekla je u petak da će američka politika prema Severnoj Koreji biti "odmerena, praktična i otvorena diplomatiji" i da je njen cilj potpuna denuklearizacija Korejskog poluostrva.
Ona je istakla da Bajden namerava da promeni smer u odnosu na politiku svojih prethodnika Donalda Trampa i Baraka Obame.
Moguć loš ishod za snage Avganistana u borbi s talibanima
Avganistanske snage suočavaju se sa neizvesnom budućnošću, a u najgorem slučaju sa "lošim mogućim ishodom" u borbi protiv talibanskih pobunjenika, dok se narednih nedelja bude ubrzavalo povlačenje američkih i NATO snaga, izjavio je danas načelnik združenog Generalštaba američke vojske, general Mark Mili (Milley).
Američki general ocenio je da su avganistanska vojska i policija "dobro opremljene i obučene" navodeći iskustvo avganistanskih snaga u borbi protiv pobunjenika.
Mili je međutim odbio da kaže da li su te snage u potpunosti spreme da se suoče sa talibanima tokom moguće ofanzive i to bez direktne međunarodne podrške.
General je u izjavi AP-u i američkoj televizijskoj mreži Si En En (CNN) nekoliko sati posle zvaničnog početka povlačenja američkih vojnika iz Avganistana, odbio da direktno odgovori na pitanje da li smatra da avganistanske snage mogu da izdrže veliko opterećenje.
"Tu ima niz scenarija, ishoda, mogućnosti. S jedne strane imate pojedine zaista dramatične, loše moguće ishode. S druge strane, imate ujedinjenu vojsku i ujedinjenu vladu. Koja će od tih opcija na kraju postati realnost? Iskreno, ne znamo. Moramo da sačekamo i vidimo kako će se stvari razvijati tokom leta", rekao je američki general.
Prema njegovim rečima, i dalje postoji mogućnost da vlada u Kabulu i talibani dogovore političko rešenje čime bi se izbegao "građanski rat" od kojeg neki strahuju.
