Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije (Bregzit) doneo je toj zemlji veće troškove, više birokratije i zastoje robe na granicama, a obećanih koristi za sada nema, saopštio je Odbor britanskog parlamenta za javnu potrošnju.
Dan nakon što je premijer Boris Džonson imenovao državnog sekretara za "potencijale Bregzita", Odbor je naveo da je "jedini vidljivi uticaj" izlaska iz EU do sada veći teret za kompanije.
Velika Britanija je napustila ogromno jedinstveno tržište roba i usluga Evropske unije 31. decembra 2020. godine. Veći deo trgovine dve strane i dalje se odvija bez carina, ali je Bregzit doneo mnoštvo novih carinskih provera i drugih barijera za ranije neometanu trgovinu.
Pristalice Bregzita navode da će izlazak iz EU, u koju je Velika Britanija ušla 1973. godine, omogućiti toj zemlji da smanji birokratiju, poveća produktivnost i modernizuje ekonomiju.
Predsednica Odbora za javnu potrošnju Meg Hilijer, poslanica opozicione Laburističke partije, rekla je međutim da su "jedini vidljivi uticaj do sada povećani troškovi i papirologija i zastoji na granicama".
Pre Bregzita, Velika Britanija je polovinu trgovine obavljala sa zemljama EU. U izveštaju Odbora se navodi da je pandemija korona virusa teško pogodila međunarodnu trgovinu, i da je zbog toga teško izmeriti precizan efekat Bregzita, ali piše da je "jasno da je izlazak iz EU imao uticaja".
U izveštaju se navodi i da će zastoji na granicama verovatno biti povećani jer se međunarodna putovanja i transport vraćaju na nivo pre pandemije, EU ove godine uvodi nove provere ljudi koji ulaze u taj blok 27 zemalja, dok Velika Britanija uvodi kontrolu celokupnog uvoza, uključujući biljne i životinjske proizvode.
Džonson je juče imenovao konzervativnog poslanika Džejkoba Ris-Moga (Jacob Rees-Mogg) na novu funkciju državnog sekretara za "potencijale Bregzita i efikasnost vlade".
Imenovanje je deo promena, sprovedenih sa ciljem jačanja Džonsonove vlasti, oslabljene nedavnim skandalom oko njegovog učešća na žurkama u vreme oštrih mera protiv pandemije korona virusa.