Četiri zemlje Evropske unije koje su najteže pogođene prilivom stotina hiljada ilegalnih migranata u prethodnih pet godina saopštile su da se plaše da će i novim planom EU za miglacije i azil podneti najveći deo tereta. Grčka, Italija, Malta i Španija navele su u zajedničkoj izjavi da moraju da se poštuju obavezne kvote za razmeštanje migranata koji ispunjavaju uslove za izbeglički status među 27 zemalja EU, uprkos direktnom protivljenju Austrije, Češke, Mađarske, Poljske, Slovačke i drugih.
Zahtevi četvorke mogli bi da predstavljaju ozbiljnu prepreku planovima Evropske komisije o reformi sistema azila.
"Zemlje na spoljnim granicama ne mogu same da podnesu migracioni pritiskak koji je umeren na celu Evropsku uniju", navodi se u tekstu koje su četiri članice uputile predsedniku Evropske komisije, koja je izradila novi predlog plana za migracije i azil, Savetu EU i Nemačkoj, koja predsedava EU.
Još 2015.godine kada je emigriralo više od milion ljudi uglavnom bežeći od sukoba u Siriji, pokazalo se da je auktuelni sistem azila neodrživ i izazvao je duboku političku krizu koja je aktuelna uprkos smanjenju broja tražilaca azila.
Sukob oko toga ko bi trebalo da preuzme odgovornost za izbeglice kada stignu u prve zemlje i koliko druge zemlje EU treba da pomognu iskoristile su krajnje desničarske partije širom bloka. Populističke vlade u Mađarskoj i Poljskoj, posebno su osporile prethodni sistem migrantskih kvota na najvišem evropskom sudu.
U tekstu u koji je Asošijeted pres imao uvid, Grčka, Italija, Malta i Španija tvrde da su njihove odgovornosti kao zemalja u koje većina ilegalnih migranata stiže preko Sredozemnog mora stroge i jasne u "Novom paktu za migracije i azil", ali da obaveze njihovih partnera u EU nisu.
"Mehanizam solidarnosti ostaje složen i nejasan", navele su četiri zemlje.
"Pojam obaveznog razmeštanja treba da ostane i da se sledi kao glavno sredstvo solidarnosti", nastavlja se u tekstu.
Prema predloženim reformama, migranti koji stižu na evropske spoljne granice bez dozvole da uđu biće prekontrolisani u roku od pet dana. Potom bi u roku od 12 nedelja ušli u postupak za azil ili bi bili deportovani.
Migranti bi mogli da budu za to vreme u pritvoru kako se ne bi smatralo da su zvanično ušli u EU.
Zemlje EU bi se tada suočile sa dva izbora: da prihvate deo izbeglica ili pruže drugu materijalnu i logističku podršku ili ako to nisu voljne, sponzorišu povratak migranta koji nemaju pravo da ostanu. Obavezne izbegličke kvote se ukidaju.
Uopšteno, zemlje koje pristanu da prime izbeglice dobijale bi 10.000 evra po osobi kao pomoć iz kase EU. Ostali, nazvani "evropskim izbacivačima", imali bi rok do osam meseci da deportuju ljude kojima nije odobren azil ili da prihvate one koji ispunjavaju uslove.
Poslednjih godina samo je oko trećina onih koje je trebalo vratiti kući zaista deportovana.
Nemačka je rekla da želi da se postigne politički sporazum između zemalja EU i Evropskog parlamenta o reformama azila do kraja godine, u nadi da bi one mogle biti zvanično usvojene početkom 2021. godine.
