Ukrajina kaže da namerava da 2024. godine zavlada nebom kojim sada dominira Rusija, upozoravajući da će biti potrebno "vreme" da se pobedi Moskva i stalna pomoć Zapada.
Ovaj apel upućen je u vreme kada Evropljani i Amerikanci oklevaju oko nastavka pružanja pomoći Kijevu. Ukrajina strahuje da bi to oklevanje moglo da dovede do zamrzavanja konflikta što je povoljno za Rusiju koja je sada zauzima gotovo 20 odsto ukrajinske teritorije.
"U 2024. godini prioritet je da se Rusija izbaci sa neba jer onaj ko kontroliše nebo odlučuje kada i kako će se rat završiti", rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
"Mi smo ih 2022. godine pobedili na kopnu, pobedili smo ih 2023. na moru i koncentrišemo se da ih pobedimo u vazduhu 2024", rekao je on.
Rusija je napala Ukrajinu u februaru 2022. godine ali nije uspela da zauzme Kijev a zatim je proterana sa severa, severoistoka i dela juga zemlje. U 2023. godini sa napadima pomorskih dronova i raketa ukrajinske snage su mogle da ukinu blokadu neke od svojih luka u Crnom moru i da nastave deo izvoza, posebno žitarica.
Da bi mogli da zavladaju nebom Kuleba je ponovio da je njegovoj zemlji potrebno da joj Zapad isporuči avione, kao i rakete dugog dometa, projektile koje su Amerikanci i Evropljani isporučili samo u malom broju u strahu da ne izazovu eskalaciju sukoba sa Rusijom. Avioni F16 treba da budu isporučeni Ukrajini ove godine.
"Za to će biti potrebno da se Ukrajini isporuče avioni... rakete dugog dometa i dronovi, čiju proizvodnju je Ukrajina znatno povećala", rekao je Kuleba.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je takođe u Davosu, rekao je da svako odlaganje slanja pomoći njegovoj zemlji ugrožava bezbenost evropskog kontinenta.
Ako ne bude pomoći Ukrajini će znatno nedostajati artiljerije, imaće veliki deficit u raketama za protivazduhoplovnu odbranu, i neće moći da odvrati napade, dodao je Zelenski, upozoravajući na mogući budući rat NATO i Rusije.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken izrazio je sumnje o izgledima za primirje u Ukrajini ocenujući da Moskva nije pokazala nikakvu volju da pregovara u dobroj volji posle gotovo dve godine ruske invazije.
Ukrajina je gotovo svake noći na meti dronova i raketa koje Rusija lansira sa kopna, iz mora ili vazduha. Ukrajinska vojska javila je da je noćas oborila 19 od 20 dronova koje su Rusi ispalili, na Odesu, na jugu, na koju je takođe jutros ispaljena raketa, kada je troje ljudi ranjeno.
Zahvaljujući sistemima odbrane koje im je Zapad dao ukrajinske snage uspevaju da obore većinu projektila koje Rusija uputi ali preti nestašica municije.
"Borimo se protiv vrlo snažnog neprijatelja, vrlo velikog, neprijatelja koji nikad ne spava. Za to je potrebno vreme", rekao je Kuleba.
Zapad je takođe poslao vrlo ograničen broj oružja dugog dometa koje Kijev smatra presudnim da bi mogao da pobedi.
Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je juče da će isporučiti još 40 komada.
Putin je juče ocenio da je u pitanju samo postojanje ukrajinske države posle neuspeha velike letnje kontraofanzive Kijeva u kojoj Ukrajina nije uspela da oslobodi teritorije pod okupacijom ruske vojske.
