Devet zemalja članica Evropske unije iznelo je zajednički predlog za novu metodologiju proširenja članstva EU, o čemu će Evropska komisija, po najavama, odlučiti do kraja januara iduće godine.
Radio Slobodna Evropa je imao u uvid takozvani "non-pejper" koji su potpisale Austrija, Češka, Estonija, Italija, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska i Slovenija kao doprinos budućoj metodologiji u pristupnim pregovorima sa zemljama Zapadnog Balkana.
Uz naznaku "Naša vrata ostaju otvorena", u dokumentu devet država podvlači da "ojačani pristup pridruživanju" treba "nadograditi na postojeći konsenzus o proširenju" na osnovu sledećih principa: "punopravno članstvo u EU kao krajnji cilj prvo osnove pristup zasnovan na zaslugama strogo ali pošteno uslovljavanje podsticanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa kompatibilnost sa već postojećim pregovaračkim okvirom".
Devet država članica traži od Evropske komisije da u budućoj metodologiji pregovaračka poglavlja budu grupisana po glavnim oblastima i da se otvaraju paralelno, umesto uzastopno. Te zemlje smatraju da bi time, međuvladine konferencije EU i zemalja-kandidata za prijem postale "politički relevantnije i interaktivnije".
Posebnu pažnju, devet država članica EU posvetilo je pregovaračkim poglavljima 23 i 24, o vladavini prava.
Te države traže da se vladavini prava pristupi putem prioriteta, jasnih preporuka, i vremenskih rokova.
One smatraju da EU i države članice treba da "pruže veću podršku implementaciji evropske pravne tekovine", posebno suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala.
One ukazuju da bi razmatranje zakona država-kandidata koji se odnose na ta dva poglavlja trebalo da počne u trenutku odobravanja kandidatskog statusa.
Države potpisnice predloga predlažu, kao politički podsticaj, godišnje susrete EU i Zapadnog Balkana na nivou lidera, kao i veće učešće predstavnika tog regiona na neformalnim sastancima Evropskog saveta (samita EU).
Takođe se predlaže "efikasni i ciljani finansijski podsticaj" koji "nagrađuje i olakšava napredak".
Pominju se "poboljšanje koordinacije finansijske podrške za region" i "povećana saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, s ciljem povećanja investicija".
Austrija, Češka, Estonija, Italija, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska i Slovenija smatraju da treba poboljšati i procenu napretka reformskog procesa uzimajući u obzir stvarni uticaj reformskih mera na terenu. U to bi, po njihovom dokumentu, trebalo uključiti civilno društvo, poslanike, lokalne vlasti.
Takođe se predlaže godišnje održavanje "Evropske konferencije" na Zapadnom Balkanu, radi "konsultacija i promovisanja dijaloga".
Devet država smatra da bi novim "ojačanim pristupom" došlo do jačanja kredibiliteta celokupnog pregovaračkog procesa i do poboljšanja međuinstitucionalne saradnje.
"Napredak u reformama, posebno u oblasti vladavine zakona, trebalo bi da se održi i ubrza", piše devet država EU u "non-pejperu".
One smatraju da bi njihovi predlozi doprineli da proces bude sveobuhvatniji i manje fragmentisan, te da bi pregovori omogućili efikasniju pripremu za članstvo u EU, i time bi doneli "opipljivu korist za građane tokom celog procesa".
Taj "non-pejper" je još jedan doprinos izradi nove metodologije koju priprema Evropska komisija, nadovezujući se na predlog Francuske koja je sredinom novembra iznela svoje predloje o "obnovljenom i ojačanom pristupu" procesu pregovora o prijemu u članstvo.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je potvrdio da će u januaru Evropska komisija na osnovu svih doprinosa članica utvrditi nov predlog izmene metodologije procesa prijema.
Taj "obnovljeni pristup" pregovorima o prijemu je neophodan da bi Francuska dozvolila otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, što bi se moglo očekivati na evropskom samitu u martu 2020. godine, pod uslovom da nova metodologija dobije neophodnu podršku svih zemalja članica, piše Radio Slobodna Evropa.
