Bruto domaći proizvod (BDP) zemalja evrozone će pasti 8,7 odsto 2020. godine i zatim se oporaviti 2021, kada se predviđa rast od 6,1 odsto, objavila je danas Evropska komisija, u prognozi koja je pesimističnija nego u prethodnom izveštaju početkom maja.
"Ekonomski uticaj izolacije je teži nego što smo predvideli na početku. I dalje se krećemo kroz nemirne vode i suočeni smo sa brojnim rizicima, uključujući novim velikim talasom infekcija Kovida-19", rekao je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis u saopštenju.
Početkom maja Evropska komisija je prognozirala pad BDP-a od 7,7 odsto 2020. i zatim oporavak i rast od 7,4 odsto 2021. godine u zemljama evrozone.
"Ova predviđanja pokazuju razorne ekonomske posledice ove pandemije", rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.
Tri zemlje, Italija, Španija i Francuska posebno su pogođene ovom recesijom sa očekivanikm padom BDP-a od preko 10 odsto 2020. godine.
Tako se očekuje da će italijanski BDP pasti 11,2 odsto ove godine, da bi porastao 6,1 odsto 2021. Predviđeno je da će španski BDP pasti 10,9 procenta 2020. i zatim se oporaviti sa rastom od 7,1 odsto naredne godine dok bi u Francuskoj BDP mogao pasti 10,6 odsto ove godine, i onda porasti 7,6 odsto 2021.
Nemačka je među zemljama kao što su Luksemburg, Malta i Finska za koje se očekuje da će bolje ograničiti ekonomski pad, i za Berlin se ove godine očekuje smanjenje BDP-a od 6,3 odsto i oporavak od 5,3 odsto 2021. godine.
"U drugom tromesečju 2020. ekonomska proizvodnja se, kako se očekuje znatno više smanjila nego u prvom tromesečju. Ipak prvi podaci iz maja i juna nagoveštavaju da je možda najgore prošlo. Oporavak bi trebalo da ojača tokom drugog polugođa, iako je on nepotpun i nejednak među državama članicama", navela je Evropska komisija.
Brisel je istovremeno naglasio da su "rizici" za rast i dalje "izuzetno visoki" ukazujući da je u velikoj meri nepoznato koliko će pandemija trajati i koliki će joj biti obim kao i koje restriktivne mere će se pokazati potrebnim u budućnosti. Komisija za sadau svojim prognozama polazi od principa da neće biti drugog talasa infekcija.
Drugi rizici, ocenjeni kao "znatni" takođe opterećuju tržište rada, solventnost firmi i stabilnost finansijskih tržišta, što će sve uticati na privredni rast.
Sa druge strane brzo nalaženje vakcine protiv korona virusa i postizanje sporazuma zemalja članica EU o planu podsticaja privrede koji je predložila Evropksa komisija bi pozitivno uticale na privredni rast, navodi se u saopštenju.
