Ekološka pitanja spadaju u glavnih pet rizika za globalnu privredu u narednoj deceniji, prema studiji koju su objavili organizatori Svetskog ekonomskom foruma.
Godišnji skup Svetskog ekonomskog foruma održava se od 21. do 24. januara u Davosu u Švajcarskoj.
Pozivajući se na ispitivanje stotina ključnih donosilaca odluka Svetski ekonomski forum je ukazao na potencijalno katastrofalne trendova kao što su globalno zagrevanje i izumiranje životinjskih vrsta navodeći da je pitanje životne sredine počelo da prednjači u međunarodnoj politici ispred rizika kao što su sajber napadi, recesija i širenje nuklearnog oružja.
Organizatori skupa u Davosu predstavili su ovaj izveštaj u vreme kada veliki požari u Australiji svedoče o urgentnoj klimatskoj situaciji i potrebi da vlade učine više.
Zabrinutost je posebno izražena, navodi se, u vreme kada rastu međunarodne podele koje se ogledaju u globalnim sporovima kao što je trgovinski rat između SAD i Kine.
"Politički pejzaž je polarizovan, nivoi mora rastu i gore požari vezani za klimu", rekao je u saopštenju Borge Brende, predsednik Svetskog ekonomskog foruma. "Ove godine svetske vođe moraju da rade sa svim sektorima društva da isprave i osnaže naš sistem saradnje ne samo za kratkoročnu dobit nego radi rešavanja duboko ukorenjenih rizika", dodao je on.
Brende je rekao da svet ima jednu deceniju da se izbori sa hitnom klimatskom situacijom i ukoliko to ne uradi u tom vremenskom okviru to bi bilo slično kao "premeštanje ligeštula na Titaniku".
Organizatori skupa u Davosu ispitali su u septembru i oktobru 750 vođa firmi i stručnjaka koji će iduće nedelje učestvovati na velikom godišnjem skupu za Globalni izveštaj o riziku za 2020. godinu. Oni su identifikovali ekonomske sporove kao glavni rizik za globalnu privredu ove godine a kada se radi o dugoročnim rizicima, ekološke brige navedene su u prvih pet rizika.
Ti rezultati pokazuju da su ekološka pitanja postala važnija za javnost i za donosioce odluka, posebno tokom prošle godine kada su se istakle ekološke kampanje poput kampanje mlade švedske aktiviskinje Grete Tunberg i grupe Ekstinkšon rebelion.
Najveći dugoročni rizik naveden u izveštaju je mogućnost pojava ekstremnog vremena kao što su poplave ili oluje. Drugi rizici su neodgovarajuće planiranje za klimatske promene, ekološke katastrofe koje su rezultat ljudskog delovanja, kao što su izlivanja nafte, veliki gubitak biodiverziteta i prirodne katastrofe kao što su zemljotresi ili cunamiji.
"Postoji rastući pritisak na kompanije i potrošače da pokažu volju za delovanjem", rekao je Džon Drzik, direktor firme Marš end Maklena insajts, koja je pomogla u sastavljanju izveštaja.
Kako je naveo ekstremni događaji kao što su nedavni požari u Australiji i Kaliforniji vrše dodatni pritisak na kompanije da deluju po pitanju rizika od klime u vreme kada su istovremeno suočene sa većim geopolitičkim i sajber izazovima.
Ove nedelje je Lorens Fink, generalni direktor firme Blekrok koja upravlja sa oko sedam hiljada milijardi dolara kapitala za investitore, rekao da će staviti klimatske promene i održivost u središte svog pristupa investiranju.
Drzik ocenjuje da godišnji skup poslovnih i političkih elita u Davosu može da pomogne tome da se veća pažna prida ekološkim pitanjima.
